Ангелина Вилус, власница пољопривредног газдинства у Новом Жеднику бави се сточарством. Основну школу завршила у суседном селу Стари Жедник, где је одрасла у породици која се такође бавила и сада се бави пољопривредом.
"Уписала сам Технолошки факултет у Новом Саду, јер сам желела студирам производњу вина. Међутим, удала сам се, па су дошла деца и на крају сам постала власница је пољопривредног газдинства, у склопу газдинства имам 60 оваца и 18 бикова. Почела сам да се бавим пољопривредом и пре доделе субвенција од стране државе почела да се бави сточарством и са супругом се определила да остане да ради и живи на селу", рекла је Ангелина Вилус, власница пољопривредног газдинства у Новом Жеднику.
Она и њен супруг заједно воде газдинство. У свом раду није се сусретала се предрасудама јер је власница породичног газдинства.
"Имам подршку супруга, породице и нисам наилазила на предрасуде. Све радим у договору са супругом, јер не можемо да водимо газдинство без договора. Производњом хране за животиње баве се моји родитељи, а ми смо мала испостава већег газдинства. Ми око стоке све радимо сами, с тим да када је у питању овчарство, гајимо енглеску врсту оваца, по посебним и спцијалним условима, која није млечна тако да не производимо сиреве, него само продајемо вуну и месо. На пример, у протекле две године нисмо могли да продамо вуну", каже Ангелина Вилус.
Главни проблем пољопривредница што не остварују сва своја права из области рада, као предузетнице, јер предузетнице могу да остваре своја права, док пољопривреднице не, због разноразних “рупа у закону”, које се тумаче, како коме одговара. Тек од првог јула 2018.године на основу Закона о финансијској подршци породицама са децом, пољопривреднице на селу имају право на накнаду за породиљско одсуство.
Педесет посто жена је презапослено и немају адекватну здравствену заштиту, рекла је Загорка Панић, помоћница градоначелника за област економског развоја и међународну сарадњу, на трибини "Жене живе и на селу", одржаној у месној заједници у Новом Жеднику. Ово је прва трибина од предвиђених осам која има за циљ економско оснаживање жена у руралним срединама Србије.
"Пољопривреднице не остварују право на здравствено, пензијско и инвалидско осигурање. У најтежем положају су оне најстарије, јер жене на селу имају велико знање, капацитете и искуства у управљању домаћинством, за развој старих заната, сеоског туризма и делатностима у које могу да се укључе и младе жене на селу. Веома је важно да младим женама покушамо да покажемо да живот на селу може да буде и леп и квалитетан, али то не можемо да остваримо без помоћи са републичког, покрајинског и нивоа локалних самоуправа, програма за рурални развој, студија друштвено-економског развоја", рекла је Загорка Панић, помоћница градоначелника за област економског развоја и међународну сарадњу.
Она даље објашњава да је Град Суботица исказао жељу да учествује у овој кампањи, подржавајући ову трибину, у тежњи да подстакне повећање видљивости жена на селу.
"Економско оснаживање жена, њихово подстицање на школовање, оснаживање у борби против насиља у породици, као и мотивисаност да редовно одлазе на превентивне прегледе је од кључне важности. Битно је да разговарамо са њима, да их саслушамо и да нам оне кажу шта је то што заједно са њима можемо да решавамо. Град улаже у инфраструктуру, односно изградњи здравствених установа, образовних установа, вртића, садржаја за спорт и рекреацију, како побољшао квалитет живота становника на селу, како би сви становници града Суботица имали исте услове за живот. Поред улагања у инфраструктуру, град је у буџету предвидео новац и за подстицање предузетништва, запошљавања где ће жене са села имати предност. Са локалним саветима за запошљавање настављена је сарадња започета и сарадња је успостављења кроз мере запошљавања. Обезбеђена су средства и родно буџетирање", рекла је Загорка Панић.
Према статистичким подацима само 17 одсто жена су власнице пољопривредног газдинства, а већина је старија од 65 година. Према различитим истраживањима, жене на селу раде у домаћинству, баве се сточарством, стварају новац и уносе га у кућни буџет, али не остварују права на пензиони стаж, јер је уобичајено да се он уплати на власника газдинства, али то углавном није жена.
На трибини су о својим искуствима живота на селу, о стереотипима патријархалне средине, али и предностима живота на селу, говориле учеснице панела, директорка Основне школе у Новом Жеднику Сузана Николић, учитељица Славица Бјелић, власница пољопривредног газдинства Ангелина Вилус и пензионерка Госпова Дакић. Кампања “ Жене живе и на селу “ , чији је циљ оснаживање жена у руралним пределима, покренута је симболично 8. марта 2019. године статусном конференцијом одржаном у Дому Народне скупштине Републике Србије. Ова кампања спроводи се под покровитељством Председнице Народне скупштине Републике Србије, Министарства за рад, борачка и социјална питања и Министарства без портфеља, задуженог за демографију и популациону.
Сандра Иршевић
