Наставница Станислава Мировић каже да има много пажње са њихове стране и љубави, али да је неопходно и пуно рада.
„Одлично сам прихваћена и лако је радити и посветити се људима који су изузетно позитивни према вама“, каже Станислава.
Председница Друштва и мајка кориснице дневног боравка Јулијана Пап која је и основала ово Друштво каже да ствари иду на боље.
„Већ то што смо ушли у буџет Општине Мали Иђош говори у прилог чињеници да се ствари мењају и да је то један велики корак напред“, каже Јулијана.
„Родитељи су емотивни и слабији према својој деци, а стручњаци знају како да постигну бољи резултат. Пуно нам је помогло Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, тиме што нас је ставило у поступак добијања лиценце за рад особа са сметњама у развоју.“
Према њеним речима, напредак је и што је локална самоуправа увидела колико су стручњаци неопходни за рад оваквог удружења, рад са ометеном децом у дневном боравку, и укључила у буџет ову социјалну услугу. Удружење се труди да узврати ту пажњу заједници. Прихватило се садње цвећа у центру Фекетића, улепшавања аутобуске станице, а куглашки клуб их још пре пар година замолио да среде околину, као да су знали да ће заузврат ове године тражити активности у том клубу. „Изида” је покренула пројекат са куглашким клубом како би побољшали физичку активност корисника и ван просторија дневног боравка.
„Два до четири пута месечно деца долазе на куглање, којим су одушевљени. Два сата у куглани су у то време испуњени смехом и дружењем. И у другим куглашким клубовима то је заступљено, те смо следећи њихов пример и ми увели то као праксу, а долазе нам и слепи и деца са посебним потребама“, каже власник куглашког клуба у Фекетићу Радослав Стојновић и додаје да је Удружење активно у свим манифестацијама и акцијама у селу, као што је кување котлића за Дан села, годишњицу клуба и слично.
Стојновић напомиње и да имају неку врсту компензације, када сређују башту у којој имају винову лозу и цвеће, а заузврат куглају.
Још 2008. године Удружење је писало пројекат Министарству од ког су добили стакленик за особе са посебним потребама. Стакленик има прозоре који се отварају на дугме, столове који се померају и свим корисницима дневног боравка је на тај начин доступан.
„До сада смо имали три промене садње. Од октобра до фебруара гајимо буковачу, затим до маја смо посадили 1.500 расада цвећа, а у мају за наше потребе парадајз, паприку и друго поврће и морам рећи све је одлично родило“, каже Јулијана и додаје да је деци јако интересантно, да пресађују биљке из мање у веће саксије.
Што се тиче прихватања особа са инвалидитетом, Јулијана Пап каже да су пуно постигли.
„Ја то сада говорим као родитељ. Пре, када смо ишли негде, гледали су нас са жаљењем или још горе са гађењем, будимо искрени, тако је било. Сада нас сви знају и не добацују никакве ружне речи и ми смо се ослободили. Пуно треба још да градимо, али за 15 година смо велики помак направили“, потврђује Јулијана.
М. Стакић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
