Правећи и украшавајући медењаке од којих касније настају слатке куће, Весна усрећује своју децу и пријатеље, а сам процес украшавања тих медењака враћа је у детињство и помаже јој да увек буде насмејана и расположена. Како каже, овај хоби открила је случајно и истог тренутка јој се свидео.
- Све је почело пре десетак година, када сам на интернету случајно видела медене кућице. То ми се јако допало, јер сам од малена волела и цртање и медењаке, па ми је спој те две ствари био идеалан. Заинтересовала сам се, направила тесто, искројила кућицу и почела да је правим. Прва кућица коју сам направила била је катастрофална и медењаци су били јако тврди, али то ме није обесхрабрило. Временом, понављајући читав процес и мењајући рецепте, почела сам да правим добре медењаке – сећа се Весна.
Прављење кућица од медењака захтева много времена, концентрације и доста материјала. За прављење једне кућице Весни су потребна три дана.
- Медењаци који се умесе, прво одстоје један дан, други дан се пеку и тек трећи дан почињем да их украшавам бојама и цртам по њима. Процедура траје толико, јер сваки састојак треба да се осети, сваки укус и мирис. Када би се све радило одмах, без икаквог чекања, медењак не би имао свој специфичан укус, али ни структуру која је потребна за украшавање. Све компоненте треба да се сједине и зато не треба журити. У изради кућица користи се посебна, краљевска глазура којом се медењаци премажу и спајају када се од њих праве кућице или фигуре – објашњава Титељанка.
Најзахтевнији део посла у изради кућица је њихово украшавање. За наношење боја и украса треба издвојити много стрпљења и креативности.
Медене кућице освојиле Италију
Поред улоге супруге, мајке и домаћице, Весна је и бака, а њени унуци обожавају медењаке. Иако не живе у близини, она увек пронађе начин да пошаље медене поклоне.
- Имам унука који живи у Врању и унуку у Равени, на југу Италије. Унук и није неки љубитељ медењака, али његова мајка, моја ћерка јесте, па им често пошаљем кутију, да се засладе. Скоро је један наш пријатељ ишао камионом за Италију и пролазио је кроз град у којем са породицом живи моја друга ћерка, па сам и им послала једну кутију, коју су они поделили са својим комшијама и пријатељима и како кажу, свима се допало и сви траже још – кроз смех говори Титељанка.
- Исцртавање кућица ми одузима највише времена. Прво се направе боје које ће се користити и онда се наносе на медењак. Када се једна боја осуши, наноси се друга, да се не би разливале и тако поквариле цртеж који желимо да направимо. Украшавање кућице траје скоро цео дан. Цртам уз помоћ кесе за фил, коју има свака домаћица и све иде полако. Треба имати стрпљења и мирну руку, нарочито када се раде детаљи, јер се свака грешка види и може да поквари цртеж. Иако имам дехидратор који би убрзао процес сушења, више волим да сачекам да се медењак природно осуши и мислим да му баш то даје јединствен укус и арому – каже Весна и додаје да су кућице након прављења јестиве шест месеци.
Све медењаке и кућице које прави, Весна поклања родбини и пријатељима и то ради током читаве године, али да посебну чар дају празницима и зимским данима…
- Прављење медењака ме толико испуњава и чини задовољном, да не бих могла да замислим себе без тога. То је хоби у ком уживам, јер знам да ће кућица или неки поклон који ћу направити учинити људе срећним и измамити им осмех на лице. Волим то да радим и волим да поклањам то што направим. Не бих могла да гледам да ми тако стоји на столу, а да нисам поклонила некоме – прича Весна.
Креативна Титељанка максимално је посвећена свом хобију. Пре неколико дана направила је медену кућицу и поклонила ју је организаторима Хуманитарног базара у Тителу, који ће је продати и тако прикупити средства за помоћ деци којима је потребно скупо лечење. Весну прављење медењака опушта, а њихов мирис подсећа на бакину кухињу и на времена када су људи живели опуштеније и здравије. Породицу и пријатеље њени медени поклони чине срећним, а како каже, баш због тога ће за свој хоби увек имати времена, јер срећа људи који је окружују нема цену.
Срђан Кнежевић
