Растовић је појаснио да је посебна опседнутост продором Русије на Балкан константа британске спољне политике.
"Британске дипломате које су тих деценија и година боравиле на простору Косова и Метохије су веома помно бележиле тешку ситуацију која је тамо владала, пре свега тежак положај хришћанског православног-српског становништва и о томе редовно обаваштавали своје претпостављене. На основу архивске грађе дошао до закључка, да су ти извештаји остали само мртво слово на папиру управо због тога што је званична Британија Србе видела само као продужену руку руског утицаја на Балкану", рекао је проф. др Александар Растовић, аутор књиге „Велика Британија и Косовски вилајет 1877-1912”.
Српска историографија се бавила политиком великих сила према Србији и Балкану, а овим истраживањем тај однос осветљава се кроз увек актуелну тему Косова и Метохије, оценила је др Биљана Вучетић научни сарадник Историјској института из Београда.
"Пре педесет година, сто, пре петсто година, па тако и дан данас а посебно кад је реч о односу великих сила према Косову и Метохији, уочавају се одређене константе", рекла је др Јована Шаљић, истраживач сарадница Историјског института Београд. Према њеним речима, професор Растовић је обрађивао однос једне велике силе нарочито према Косову и то превасходно на основу архивске документације и грађе, што представља један изузетан научни допринос за ову, за нас увек актуелну тему.
С. Иршевић
