Тачније, откако је премијерно изведена представа „Кир Јања” у ослобођеном Вршцу, 10. фебруара 1945. године, тако су се грађани опет редовно враћали у позоришна седишта пред сценом која је низала представе, како домаћих трупа, тако и гостујућих.
Прву представу на српском су Вршцу одиграли темишварски глумци 1773. године, а 1793. Михајло Крекић припремио је комедије – „О Ироду”, „О богатом човеку” и „О злом оцу и рђавом сину”, што се сматра почетком позоришног живота у Срба. Паралелно са Новим Садом и Вршац је имао Српско народно позориште још од 1861. године. После Великог рата, 1921. заживело је поново као Покрајинско банатско позориште „Стерија”, у чему је учествовао Бранислав Нушић, а у обнови после Другог светског рата учествовао је Васко Попа.
Поводом обележавања 200 година постојања те институције, Народно позориште „Стерија” је 1993. године установило фестивал „Вршачка позоришна јесен” на ком сваке године играју најзначајнија и најбоља позоришна дела у сезони. На дан позоришта 2002. године, отворена је и мала сцена која носи име по Томиславу Пејчићу.
Годину дана касније почела је са радом и сцена професионалног позоришта на румунском језику. Позориште је 2009. године дочекало и поплочавање платоа испред улаза, као и уређење фасаде, а недавно је комплетно уређена велика сала.
Л. Р.
