Део дуга Војвођанска банка је намирила преузимањем некретнине у Милетићевој улици у Зрењанину. Вредна некретнина на стратешки добром месту и даље је у поседу банке. Последњом променом у катастру, сада се као власник води ОТП банка, која је у међувремену преузела Војвођанску.
„Металпрогрес”, некада угледно банатско предузеће, било је у великим проблемима од 1997. године када је од 300 радника без посла преко ноћи остало њих 250. Алатне машине, које су стизале на страна тржишта, чак и у време санкција, ођедном као да никоме нису биле потребне. На платном списку остало је тридесетак запослених, који су радили по потреби. Урадили би наруyбину или две месечно, што је било довољно за плате и трошкове. Ипак, рачун фирме је био у блокади у последње три године, а у таквом стању их је држао највећи поверилац, практично власник - Војвођанска банка.
Зашто се банка као највећи поверилац одлучила да своја потраживања наплати овим путем, тешко је рећи. Као што се стручна јавност није озбиљније бавила нестанком других значајних предузећа, тако се није бавила ни овим. Али, ко се сећа, а понешто и зна, каже да су проблеми настали када Војвођанска банка, као већински власник „Металпрогреса”, у тренутку кад су отписивани дугови Лондонском и Париском клубу, а такве је имало и ово зрењанинско предузеће, свом дужнику ту погодност није хтела да учини. С друге стране, неконтролисани увоз алатних и пољопривредних машина обесмислио је домаћу производњу.
Они радници који су остали у фирми после те 1997, коју сви упућени спомињу као преломну у историји „Металпрогреса”, радили су у потпуној тишини, верујући да ће их сви заборавити, па и њихов највећи поверилац, и да ће дочекати пензију на својим радним местима. То се није десило, па се стварна историја „Металпрогреса” завршила у Привредном суду и у канцеларији приватног извршитеља.
Ж. Балабан
