-Укупан приход фирми чланица ЗРЕПОК-а за прошлу годину био је 32,1 милијарду динара, што је за 9,5 посто више него 2016. Укупна добит увећана је за чак 19,11 посто и била је у прошлој години 621 милион динара. Повећан је и број запослених за око 10 посто, са 3.604 у 2016. на 4.055 у прошлој години – саопштио је председник ЗРЕПОК-а Драгољуб Бјелоглав, наглашавајући да су ово добри показатељи, којима су у ЗРЕПОК-у веома задовољни, јер су сви параметри бољи од просечног раста у Србији, када се упореде раст прихода са БДП-ом, односно бројке о запошљавању.
На састанку су изнети и ставови чланова ЗРЕПОК-а о новој основици за порез на имовину на нивоу града Зрењанина.
- Радили смо анализу и дошли до сазнања да је повећан порез на имовину. Све је у складу са законом, али због пропуста у зонирању, на које смо и раније указивали, имамо ситуацију да је за поједине некретнине порез на имовину исти и у првој и у другој зони. Тако је дошло до изједначавања просечне цене квадрата пословних објеката, која служи као основица за порез, на 74.501 динар и у првој и у другој зони. А прошле године основица је била 61.000 у првој зони, а 46.000 у другој. Слична ситуација је и код станова – упозорио је Бјелоглав, истичући да ће ЗРЕПОК предложити нови модел зонирања, којим би се праведније разрезивао порез.
Привредник и власник више компанија Будимир Јовановић истакао је да је реч о новом, озбиљно увећаном трошку, несразмерном и инфлацији и расту бруто друштвеног производа, и да ту нема економске логике, осим пуког пуњења буyета. Он је затражио да се уради анализа, ко, где и колико плаћа порез и да се разјасни да ли су страни инвеститори у повлашћееном положају у односу на домаће.
На скупу је похвално говорено о формирању Пословног савета града Зрењанина, у марту ове године, при чему су уважене иницијативе и предлози ЗРЕПОК-а, и где је за челника изабран Живанко Радованчев, иначе члан ЗРЕПОК-а. Као важна чињеница наведено је и то да ће се, пре сваког одлучивања у локалној самоуправи, Пословни савет увек претходно питати о свим битним питањима из домена привреде у граду.
Ж. Балабан
