- На ауто путевима у 80 посто случајева су само камиони - истиче Земунски, кога смо прекјуче затекли у Хамбургу. - У Немачкој нема нигде да се купе маске, рукавице се носе. Овде шетају и старији нормално по радњама без маски. Придржавају се раздаљине у продавницама. Не раде тржни центри, ресторани, кафићи.
Овај професионалац већ неколико година вози за словеначке фирме. Најчешће за Аустрију, Немачку, док је раније робу довозио и у Француску, Италију, Енглеску, Ирску...
- Ових дана на границама највише проблем имамо с Румунима и Бугарима који се враћају путничким аутомобилима из Енглеске, Белгије, Француске. Њих контролише полиција на улазу у Аустрију. Нас возаче шлепера нико не дира. Само гас и напред. Мере нам температуру по неким фирмама. Одржавање хигијене је од изузетне важности. Редовно прање руку и дезинфекција, спољна и понекад изнутра, начини су да се предупреди зараза - истиче Земунски.
Овај возач шлепера каже да још није чуо да је неко од његових колега оболео од короне вируса. Сви су везани истим прстеном солидарности и полако постаје неважно ко је из Србије, Словеније, Румуније, Русије, Бугарске...
Мада су возачи шлепера изузети из обавезне изолације од 14 до 28 дана, јер теретни транспорт не сме да стане, шофери друмских крстарица су ипак на неки начин у карантину.
- Тачно је, нема изолације. Али, ми смо у карантину нон стоп. Наш карантин је кабина. У њој спавамо, једемо, туширамо се. Кабина је наш и радни простор и место за одмор - истиче Драган Земунски. План је да ради и даље, јер посла има, а када се стање стабилизује, доћи ће да види породицу у Зрењанину: супругу Милану и ћеркицу Теодору, којој ће на лето бити шест година и која се већ зажелела тате.
Милан Бозокин
