Све ово, али и још много тога другог, страствено воли Зрењанинац Душан Јуванин. Зато што то воли, он је почео и да сакупља, па данас има једну од највреднијих колекција докумената, фотографија, разгледница, значки, књига и још много тога. Једини услов да се нешто од предмета нађе у његовој колекцији јесте да буде у вези са Зрењанином.
– Једна од мојих највећих љубави је колекционарство, то је страст, а друга велика љубав је Зрењанин. Ја сам своју колекцију почео да правим још од малена. Неко скупља салвете, неко маркице, неко макете аутомобила, а ја сам почео да сакупљам све што има било какве везе са мојим градом – каже Душан Јуванин.
Постоје две врсте колекционара, објашњава Душан. Једна су они који сакупљају за себе и своју колекцију не показују никад и никоме. Друга, којој и сам припада, она је која сакупља за себе, али и дели са другима.
– Нема ваљда изложбе, публикације, филма, који се тичу Зрењанина, а да нисам изашао у сусрет примерцима из своје колекције. Јако ми је жао што све више онога што представља историју овог града завршава у иностранству. У последње време наше комшије Румуни купују, не питајући за цену, све што има везе са Банатом. Озбиљна архива о зрењанинским масонима, нажалост, завршила је у Америци. Кад једном оде у иностранство, део наше историје је неповратно изгубљен. Зато ја трагам, копам, мењам, купујем, само да се домогнем ретких ствари. Кућа ми је препуна и никада не престаје опасност да ме моји избаце из куће, заједно са колекцијом. Али, то је таква страст и љубав да ја не могу да одустанем – кроз осмех каже наш саговорник.
У богатој Душановој колекцији има најмање 2.500 разгледница и око 8.000 фотографија овог банатског града из различитих периода.
– Колекционари на различите начине долазе до онога што желе за своју колекцију. Институције, нажалост, немају новца за откуп, и велики део завршава у приватним рукама. Како? Наследници углавном немају превише слуха за наследство у виду фотографија, докумената, књига… Добар део заврши и у контејенеру. Колекционари су извежбани за такве подухвате како би нешто од тога сачували од пропадања и заборава – истиче Душан.
Проблем је, каже, што у приватној варијанти, колекционари као што је он, не могу да изложе своје експонате, нити да у институцијама добију свој кутак. Зато богатство лежи у кутијама и фото албумима. Највећи део тога, и поред добре воље садашњих власника, никад неће угледати светло дана.
Жељко Балабан
