Овај потез “Карлсберга” на тренутак је вратио Зрењанинцима наду да ће се, можда, обновити производња квалитетног и препознатљивог „Зрењанинског пива“ и у граду на обалама Бегеја. Мишљења грађана око те могућности била су подељена. Они сумњичави су упирали погледе на оронуле, а касније и уклоњене погоне и управну зграду Зрењанинске индустрије пива, сећајући се неуспеле приватизације, отпуштених радника и развлачења материјалних добара овог предузећа, не надајући се обнови производње овдашњег пива.
Остали су прижељкивали да “Карлсберг Србија” успе у својој намери и да у мини-пивари, са модерном производном опремом, започне производњу “Зрењанинског пива” у овом граду. За сада од тога ништа, али – ко зна!?
Међутим, сигурно је да нико не очекује исти квалитет и лепезу производа, које је производила Зрењанинска пивара, чије пиво је било на гласу у целој великој Југославији.
- Производња и квалитет пива су се повећавали из године у годину, нарочито од почетка шездесетих година прошлог века. Перспективним планом развоја било је предвиђено да се до 1965. године производња пива повећа на 200.000 хектолитара. То би, у односу на крај педесетих година, представљало четири пута већу производњу. Планска предвиђања су се у потпуности реализовала, па је у 1965. години произведено чак 205.000 хектолитара пива. Значајно је нагласити да су повећану производњу у то време пратила и знатна инвестициона средства, која су, поред повећања производње, утицала и на бољи квалитет пива – прича за „Дневник“ историчарка Нада Борош, некадашња директорка Историјског архива Зрењанин.
Поред тога, повећану производњу пива пратила је и адекватна потрошња, нарочито проширено тржиште и промена навика потрошача. Раније се пиво трошило претежно у летњим месецима, док је у осталим деловима године потрошња била скоро симболична. Навике потрошача су се, међутим, промениле, па се зимска потрошња овог напитка повећала за чак 40 одсто.
- Посебно морамо истаћи две занимљиве и важне чињенице, које се односе на „Зрењанинско пиво“ из тог периода. Једна је везана за одржавање прве Конференције несврстаних земаља у Београду 1960. године. На тој конференцији Зрењанинска пивара је добила искључиво право за точење пива. Свака флаша на етикети носила је обележје БК, што је значило – Београдска конференција. Осим тога, захваљујући, пре свега, квалитету пива, али и добрим везама, Зрењанинска индустрија пива је постала једини снабдевач Југословенских железница, односно КСР-а (кола за спавање и ручавање) – наглашава Борош.
Извоз у СССР
„Зрењаниско пиво“ није било цењено само у СФРј, већ се продавало и на истоку Европе.
Захваљујући квалитету и умешности руководства, од почетка шездесетих година се и извозило, претежно за Русију, односно СССР.
Борош додаје да се у пивари тада са поносом говорило да се Зрењанинско пиво троши од Јесеница до Ђевђелије, мислећи на возове, односно на спаваћа кола и ресторане.
-Таквог тржишта и таквог пива више неће бити. Али, не би било лоше да буде “Зрењанинског”, произведеног у Зрењанину, па макар и за локално тржиште – закључује Нада Борош.
Жељко Балабан
