„Отварање преводнице и отицање Бегеја у Тису требало би у најскорије време да побољша квалитет воде у Бегеју и ублажи непријатне мирисе који су се у протеклом периоду ширили Зрењанином. Међутим, ово је само привремено решење тог проблема, а једини начин да он трајно буде решен јесте изградња пречистача за отпадне воде”, поручују из Јавног водопривредног предузећа „Воде Војводине”.
Ово јавно предузеће, које управља бегејским водотоком, објаснило је да су узрок непријатних мириса отпадне воде у Зрењанину, које се без пречистача пуштају у Бегеј. Због високог водостаја Тисе преводница код Стајићева је затворена, па вода не може да отиче у ову реку. Временске прилике - топлота и висок притисак, такође су погоршавале стање, јер су подстицале разградњу фекалија које се испуштају у Бегеј.
У „Водама Војводине“ кажу да је привремено затварање уставе уобичајено при високим водостајима Тисе, пошто би у супротном вода из Тисе улазила у Бегеј, а потом и у сам Зрењанин, што би могло довести и до изливања реке. Ипак, добра вест је да је водостај Тисе у стагнацији, а тако би, према прогнозама Републичког хидрометеоролошког завода Србије, требало да буде и у наредном периоду. Уколико се ове прогнозе остваре, отварање уставе може се очекивати у наредних неколико дана, рекли су нам у „Водама Војводине“.
До тада, Зрењанинци ће морати да трпе непријатне мирисе и да гледају у поцрнели Бегеј, у који се испуштају отпадне воде које последњих дана не пролазе кроз град, него се у њему задржавају. Једино решење овог дугогодишњег, и једног од највећих зрењанинских проблема, јесте изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, а о томе у овдашњој локалној самоуправи увелико размишљају.
„Влада Србије је одобрила предлог пројекта јавно-приватног партнерства за пројектовање, изградњу и управљање постројењем за пречишћавање отпадних вода на територији града Зрењанина, који је поднела наша локална самоуправа. Пуно је компанија које су заинтересоване да уђу у овај пројекат заједно са Градом Зрењанином, и на нама је да сада изаберемо најбољег партнера“, изјавио је за „Дневник“ помоћник градоначелника Зрењанина Душко Радишић.
Радишић је нагласио да је идеја да уговор са приватним партнером, који би уложио средства у изградњу постројења, буде орочен на период од 15 до 20 година, после чега би пречишћач у потпуности припао граду.
„Кад обавимо тај део посла, онда можемо размишљати и о другој фази пројекта, а то је чишћење канала Бегеј, који бисмо финансирали средствима оствареним из пројеката и фондова Европске уније. Међутим, док не зауставимо загађење Бегеја, не можемо ни тражити паре за његово чишћење“, објаснио је Радишић.
Ж. Балабан
