Бах на маримби као нов музички доживљај

Није уобичајено ни у свету, а камоли код нас, видети женску особу како стоји за ударачким инструментима у оркестру. А онда је тешко раздвојити симпатије од потребне непристрасности

када се вреднује квалитет свирања и наступа – наравно, говоримо о “обичној” публици а не строгим музичким критичарима. У сваком случају, Милица Грубишић, тимпанисткиња у оркестру Опере Српског народног позоришта и чланица Војвођанског симфонијског оркестра, за ударачким је инструментима на задовољство и публике, и критике, и своје лично.

За ударачке инструменте се Милица Грубишић одлучила доста касно, игром, каже, случаја, када је уписала средњу музичку школу, и срела се са нашим познатим перкусионистом и професором Небојшом Јованом Живковићем, који је дошао на идеју да, у оквиру МШ “Исидор Бајић”, оснује одсек за удараљке.

– Моја садашња колегиница у СНП-у Јелена Рашковић била је прва особа која је уписала удараљке. Она ми је усадила ту клицу и упознала ме са професорима. То је мене савладало као вирус, није бирало када ће се десити. А десило се када сам чула тај инструмент који ми је и дан-данас омиљени, и који стварно могу да назовем краљем ударачких инструмената, а то је маримба. Мислим да, када га слушате, не можете да се не заљубите у тај инструмент. Тако је и у мени почела да се рађа љубав и жеља да кренем да улазим у тај свет – открива нам Милица Грубишић.

Након теоретског одсека и соло певања, Милица Грубишић је тако и по трећи пут уписала основну музичку школу, сада на одсеку за удараљке. Завршила је и теоретски и смер за удараљке у Средњој музичкој школи, где данас предаје, а затим све то и на Академији уметности у Новом Саду.

– Пре више од десет година је професор Небојша Јован Живковић покренуо и иницијативу да се оснује ансамбл удараљки АУНС, са којима смо свирали дела домаћих и страних аутора. Биле су то многе светске и балканске премијере, и ођедном је у Новом Саду заиста почео да се буди један “ударачки” свет. Касније смо изашли из тог ансамбла, просто због посла који смо добили, што у музичкој школи, што у СНП-у. Али, ипак повремено свирамо у неким дуима, триима, и тако настављамо с перкусионистичким животом.

* У оркестру СНП-а свирате тимпане?

– Чак су и моје колеге биле зачуђене кад сам се запослила у СНП-у, и добила место тимпанисте. Дотад ниједна жена није свирала тимпане. Кад сам се појавила, морам да признам да су се моје колеге питале: Шта ће она сад да одсвира на тако великим, гломазним инструментима, види колицна је? Међутим, брзо су променили мишљење, схватајући да је то ствар технике, и да нема везе да ли свира мушко или женско. Нас су и професори учили да нема разлике између мушког и женског пола за удараљкама. Мада, и данас се дешава да ми, после неког концерта, приђу и кажу: Вас човек никад не би повезао с тим, откуд да сте ви у том свету? Мислим да је то зато што наша публика и даље нема толико могућности да се сусретне с професионалним извођачима на удараљкама. У свету је постало уобичајено да се жене баве тиме, поготово јер је музика јако напредовала у 21. веку. Све више се траже неке техничке, виртуозне могућности, које доприносе томе да нема разлике ко свира. Једино што је тешко јесте ношење инструмената. Е, ту не смемо да правимо разлику. Могу вам рећи да ме увек питају: Што ниси изабрала пиколо флауту? Но, како сте исти на сцени, тако сте и у ношењу инструмената.

* Колика је разлика између соло и свирања у оркестру, када су у питању ударачки инструменти?

– Велика, зато што као солиста учите које палице да изаберете, али и начин како да водите оркестар, да иде за вама, да вас прати, док у оркестру не можеш да свираш као јединка. Не смете у оркестру да се истичете као солиста, а опет морате да водите. Увек морате да нађете средину, док ударачки инструменти као солистички, они су иначе гласни, увек воде, доминантни су. У оквиру оркестра, то не може да се деси. Можда четири, пет тактова, док у осталим јако морате да водите рачуна о избору палица, епохи коју свирате, начину на који се свира, како ћете заједно с оркестром да дишете и како реагујете на диригента.

* Шта мислите о споју класичне и савремене музике?

– За ударачке инструменте је специфично што доносе једну потпуно нову димензију свирања светски признатих композитора различитих епоха. Кад ми Баха изведемо на маримби, неминовно је да ћемо донети један потпуно нов доживљај. Да не причам о томе колико се развијао начин писања за ударачке инструменте, јер се слика друштва, његова динамика, неминовно везала за удараљке. Најбољи начин приказа брзог темпа и живота се постиже кроз удараљке.  Мислим да је тај спој јако добар, и да су удараљке изузетно захвалне, зато што можете на удараљкама да свирате и класичну музику која невероватно звучи, до неке потпуно модерне, чак и експерименталне музике.

Н. Пејчић

EUR/RSD 119.1889
Најновије вести