да треба да омогуће да се потребе културних радника остваре на најбољи могући начин”.
Закон о култури спроводи културну визију и културну политику, а „културна политика је у прилици да формира целокупни цивилизацијски напредак једног друштва до те мере да, можда утопијски, допринесе и привредном напретку”, изјавио је он:
- Битно је да они који праве закон не могу да спроводе неке рестриктивне потезе, без обзира да ли је реч о укидању или другачијем формулисању када је реч о филмској или позоришној уметности.
У Нацрту, између осталог пише, извођачка уметност. „Ето, у нашем народу се каже: немој да ми изводиш бесне глисте. Дакле, мора се јасно прецизирати шта су то уметности у области културе”, истакао је Брајовић:
- Мора се дефинисати и мора се знати да и књижевност и позоришна уметност чувају језик овога рода. У закону то нигде није било, ни очување језика ни писма. А ми смо у овом региону јединствени са нашим језиком, то је једно од најважнијих националних обележја.
Брајовић је нагласио да људи који праве закон морају да сарађују и да схвате да све примедбе, да ли из удружења драмских уметника или осталих, јесу у корист и на добробит да тај закон ваља.
