свакако као део ширих кругова, прво југословенске, а затим и европске позоришне сцене. Реч је о књизи “Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива” Вере Обрадовић Љубинковић (Завод за равноправност полова, Нови Сад, 2016), која је представљена јуче у Српском народном позоришту. Аналитички су обрађене улоге у модернизацији плесне сцене четири кореографкиње: Мага Магазиновић, Смиљана Мандукић, Нада Кокотовић, Соња Вукићевић.
Разговор о књизи је модертирао позоришни критичар Александар Милосављевић, који се подсетио да се код нас осамдесетих ништа није могло прочитати о кореодрами, у време најснажнијег креативног замаха Наде Кокотовић. Она је, испричао је Милосављевић, у наше позориште вратила говор тела, размишљајући да са речима није лако прекинути, што и јесте својеврсна дефиниција дихотомије и прожимања унутар појма кореодраме.
За рецензенткињу књиге Љиљану Мишић, срећну што се и код нас коначно теоријски говори о покрету и плесу, ауторка Вера Обрадовић Љубинковић одговара на питање: “Шта је, уопште, кореодрама?” Ауторка је на јучерашњој промоцији рекла да је најчешће слушала лаконски одговор на ово питање: “Кад не знаш шта је, онда реци кореодрама - нешто неразумљиво и досадно!” То је био мотив више да напише књигу, прво као докторску студију, а сада и као прву у низу тема којима би да се бави.
– Кореодрама је овде нова репрезетација жена. четири жене - четири стожера новог жанра код нас, хваљеног и оспораваног - каже Вера Обрадовић Љубинковић.
Др Свенка Савић, професорка емеритус, менторка током рада на студији, сада преточеној у књижевно издање, окарактерисала га је спојем науке, уметности и едукације. За Свенку Савић, књига о четири уметнице нужно намеће родну перспективу и канонизује жене у уметности, разарајући патријархални модел, што је прекретница у писању о балету, плесу, савременој игри.
И. Бурић
Слика с насловнице
Вера Обрадовић Љубинковић објаснила је да слика са насловне стране њене књиге “Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива”, представља скулптуру играчице од дрваца из баште. Скулптура је поклон њене ћерке, симбол маминог посла, а сада и више од тога.
