по речима др Соње Маринковић, селекторке Мокрањчевих дана, „основним стубом програмског концепта манифестације“, 51. издање славног неготинског фестивала је већ првим програмом показало не само виталност, него и сву лепоту хорског певања, живог, и с љубављу и пијететом негованог код различитих генерација певача, и поред несклоних и промењених друштвених и културолошких услова у нашем времену.
Сва четири камерна хора су по оцени жирија ( др Соња Маринковић, музиколог и диригенти Тамара Адамов Петијевић и мр Милоје Николић) оправдала поверење Програмске комисије која их је позвала на надметање, представивши се у различитим фазама рада и нивоа, сопственим репертоарским избором, али и обавезном конкурсном композицојом, у овој години, Мокрањчевим Акатистом Богородици. Управо, првонаграђени, новосадски академски хор „Соња Маринковић“, по нашем мишљењу је најлепше и најекпресивније извео ову духовну композицију, давши јој највећу изражајност, одговарајућу акцентуацију и интензитет у фином вајању гласова, премда и понешто наглашенији романтизирани израз у лирским деловима.
Највише домете у укупном наступу, најквалитетнији хорски звук, виртуозитет и у групама и појединачним иступима, и уопште, најуверљивији општи утисак, приказао је одлично припремљен Хор АКУД „Соња Маринковић“ из Новог Сада, који прецизно и лепо обликованим гестом води Дуња Деурић. Поред поменутог Мокрањчевог Акатиста, овај камерни састав од 23 певача инпирисано је донео и његову VII руковет, потом и нешто мање успешно, због „поремећене“ интонације, и полифони Crucifixus Антонија Лотија, да би врхунац предавања постигао у сензибилно озвученом, речитативном остварењу Ubi caritas Ole Jaila, и врло спремном, управо чароликом, спретно и елегантно „кореографисаном“ извођењу композиције Миронцзарниа Пољака Јакуба Нескеа, што је у збирном пласману овом амбициозном и максимално мотивисаном ансамблу донело победу (с 92,33 поена), али и обавезу и част повратка у Неготин с целовечерњим концертом на 52. Мокрањчевим данима, наредне године.
Београдске мадригалисте, најстарије по саставу и певачком искуству, краси добро познавање вокалне технике и стилова музицирања (посебно различитих облика ренесансног мадригала), али и усредсређеност тумачења и високи квалитет мушког дела ансамбла. Вођени спретном и флексибилном, „правом“ диригентском руком Александра Брујића, с којим остварују врло дејствену комуникацију, дали су максимум у овом тренутку. Оцена од 83, 33 обезбедила им је друго место.
Веома успелим избором програма представили су се чланови Београдског студентског певачког друштва под „музикалним“ руководством 22 - годишњег Данила Томића (некадашњег ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Неготина, сада студента дириговања на Факултеу музичке уметности у
Београду), пленећи свежином и звонкошћу младалачких гласова, динамичком нијансираношћу, сигурношћу, ангажованошћу и пријемчивошћу, али и извесном „ослобођеношћу“ и полетношћу интерпретације. За своје прво огледање на Фестивалу добили су високу оцену од 79,66 бодова и освојили треће место.
Интонативно чисти Хор „Шуматовац“ из Алексинца осваја и финим изгледом на сцени и лепим држањем. Наш првобитни блеђи утисак о још скромном почетничком заједничком стасавању под вођством Марије Зовко, променио се до краја наступа у поштовање према овом храбро окупљеном саставу у малој средини (у којој је постојаност борбе за опстанак тим тежа), али и ансамблу који има лепу перспективу уметничког развоја, чије је такмичарско представљање крунисано ритмички прегнантним, темпераментним извођењем песме „Голема ч чкалица” Драгане Величковић.
Марија Адамов
