историчарке уметности, прексиноћ у Огранку САНУ у Новом Саду. Непосредан повод за сагледавање дела ове изузетне сликарке био је представљање Зборника радова са научног скупа у САНУ приређеног поводом стогодишњице рођења истакнуте уметнице у децембру 20014.
Љубица Цуца Сокић се учила на искуствима најбољих домаћих и светских стваралаца 20. века, као што су Зора Петровић, Бета Вукановић, Љуба Ивановић, Иван Радовић, а током њеног париског периода инспирисали су је Сезан, Шарден, Курбе, Коро, Бонар, Матис, Брак и Пикасо. По речима Ирине Суботић, она је применила та париска искуства и усмерила своје поетско, интимистичко стваралаштво наклоњено експерименту од реалног ка апстрактном. Била је један од оснивача групе Десеторице, професорка на Академији, члан САНУ и добитница бројних ликовних награда, утицала је на формирање многих генерација младих стваралаца.
- Имала је много поклоника и поштовалаца, а о њеном стваралаштву је немогуће говорити независно од њене личности. Та два ентитета чине јединство, јединствену спону прошлости и савремености, некадашњег и садашњег света. То се на идентичан начин односи на њене моралне колико и на њене ликовне особености, на свесне параметре неговања грађанског друштва којем је она у потпуности припадала и којег се никада није хтела да одрекне и у чије вредности је потпуно веровала, као што је веровала у племениту мисију класичног сликарства, хуманистичку димензију уметности, Човека и Уметника – навела је Ирина Суботић. - Чак и када такав дискурс не успевамо да прочитамо по садржајима њених мртвих природа или урбаних предела њене слике малих интимних димензија, њена оплемењена фактура, хармонија композиције, ненадмашна колористичка равнотежа, њени захтеви апсолутних вредности до којих је мукотрпно долазила јер је напорно и дуго радила, вредно и оптимистички трагала за најбољим резултатима, све су то биле одлике неких далеких времена, данас све даљих и све теже докучивих. Ипак она је у те вредности веровала искрено и убеђивала нас је својим мислима, речима, делима, понашањем да за проналажење идеалне слике света треба и времена и љубави и вере. Она је томе дала допринос и о томе сведоче целокупно њено стваралаштво, резултати њеног рада, али исто тако и оно што су људи око ње видели у њеном делу и зато овај зборник има посебну вредности посебан смисао.
Зборник чине радови наших најистакнутијих историчара уметности који су дело ове уметнице сагледали у новом кључу представљајући поједине сегменте њеног богатог и дугог стваралачког пута. Зборник прати и ЦД на коме је снимак разговора са уметицом на једној од њених последњих изложби. Представљене су и дневничке белешке са почетка четрдесетих година које дају врло драгоцене податке о њеном животу и стваралаштву.
Своје стварање Љубица Сокић је, по речима Ирине Суботић заснивала на синтетичким облицима и умиреним бојеним акродима истанчано простудираним ликовним сагласјима у којима је сваки елеменат, свака форма прецизно изваган, промишљен, хармонизован јер је и она сама била смирена, хармонизована, усаглашена личност, тако различита од неуротичности и негативне страсти наше свакидашњице на коју се све више навикавамо. Можда у томе, као сматра професорка Суботић можемо да нађемо разлоге због чега је око ње било и још увек има тако много поклоника и поштовалаца, заљубљеника у њено сликарство, као радост духа, бег од хаоса, меланхоличан смирај или ведра утеха, како код желимо то да читамо.
Н. Попов
Поетика малих ствари
Ирина Суботић је посебно указала на поетику малих ствари Љубице Сокић, на малом формату, обичне теме свакидашњице, насликане привидно поједностављеним формама и бојом, а које су уствари резултат дубоких слојева емоције и пажљивих визуелних трагања за идеалним облицима и тоновима.
Наизглед једноставност, у суштини то је била велика, дуга и сложена борба да уметница дође до најдубљег, а једноставног облика који годи оку и прија срцу. Та њена тиха љубав према уметности, како је рекла носи белег историје прошлих дана са сталним претакањем мисли о индивидуалном и универзалном и захваљујући свим тим њеним особинама, ширини и дубини њеног бића и њеног стваралаштва српска уметност се укључује у европску духовну сферу.
