Капитално лексикографско издање

Савремена српско-мађарска лексикографија обогаћена је ове године капиталним издањем - Српско-мађарским речником чије су ауторке др Мирјана Бурзан,

професорка на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, у пензији и др Агнеш Кациба, доценткиња на Катедри словенске филологије Филозофског факултета Универзитета у Сегедину.

У завршној фази припреме речника за штампу ауторкама су, како проф. Бурзан истиче, веома корисне биле сугестије рецензената, академика Иштавана Њомаркаја и проф. др Вере Васић, као и стручна помоћ уредника Јаноша Бренера.

Овај пројекат није унапред финансиран, али су за издавање готовог рукописа средства обезбедили Покрајинска влада Војводине и Национални савет војвођанских Мађара у Србији. Овај речник на више од 800 страна, објављен у Издавачком заводу “Форум”, по речима ауторки, може представљати значајну помоћ ученицима, студентима, свима онима који уче један од ова два језика, и незаобилазан приручник преводиоцима. Постојећи речници изашли су врло давно, трећи том најобимнијег српскохрватско-мађарског речника појавио се пре четири деценије и већ одавно се не може набавити чак ни у антикварницама, а неопходна је и ревизија речничког фонда.

Речник броји близу 34. 500 одредница, око 6. 500 термина и устаљених израза и још око 2. 500 фразеологизама. Већина одредница припада стандарду, али их има и из разговорног језика, погрдних лексема или значења, те нешто архаизама, оних који су значајни за српску историју, културу, традицију. Међутим, право богатство речника може се сагледати уколико се узму у обзир и његови други садржаји.

Тако уз многе одреднице , оне вишезначне наводе се сва њихова фреквентна значења и она права и пренесена, која се у српском остварују тек у конкретном контексту, а њихови мађарски еквиваленти често представљају различите лексеме. Уз то дају се и устаљене везе речи које имају велику употребну вредност у српском језику. У Речнику, с обзиром на његов обим, налази се и доста фразеологизама. По речима др Мирјане Бурзан они су значајни и за пасивно знање језика, за разумевање и писаног израза, а и за разумевање саговорника који је склон сликовитом изражавању.

Колику помоћ кориснику речника пружају примери синтагматских и фразеолошких израза, како указује рецензенткиња др Вера Васић, добро зна сваки почетник у учењу неког страног језика, јер му се проблем како рећи на страном језику нешто и како разумети речено на страном језику стално намеће.
После објављивања тротомног речника, 1975. под уредништвом Калмана Ковача појавило се неколико мањих речника, али по речима др Мирјане Бурзан ни један језик не остаје окамењен, у сваком од њих делују динамични процеси, долази до промена, готово на свим језичким нивоима.  -Узмимо као пример само лексички ниво српског језика.

С једне стране за педесетак година многе речи су ушле у језик, и то не само посуђене из других језика, већ се лексика богатила и речима – изведеницама, речима добивених суфиксима, посебно су то именице настале додавањем веома продуктивног наставка -ост, али и оне изведене наставком -је/-ње. Исто, тако и глаголски придеви добивају посебан статус, наиме попридевљавају се - напомиње др Бурзан. -Наравно и многобројни нови спојеви речи постали су сасвим уобичајени у савременом језику, као на пример: рентна камата, галопирајућа инфлација, отићи у минус итд. И док једне речи улазе у језик, друге застаревају, временом постају и архаичне.

По мишљењу проф. др Вере Васић, објављивање овог речника представља значајан допринос двојезичној лексикографији те он стога може бити не само узор него и извор за израду других двојезичних речника са српским као полазним језиком.

Н. Попов
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести