Вукмановић, некадашњи новинар “Дневника” и дугогодишњи уредник недељног броја и културног дотатка нашег листа, се педесет година бавио личношћу и стваралаштвом корифеја светске поезије. Ову збирку чини 40 записа о Јесењиновом животу, песништву и загонетној погибији и она је наставак значајно измењених и допуњених ауторових записа од пре двадесет година објављених у књизи “Трагом Јесењина” (Нови Сад, Светови, 1997). Тада је Вукмановићу писала С.Н. Шетракова, директорка Музеја Јесењина у Москви наводећи да је његова безгранична љубав према Јесењину и прекрасно познавање биографије овог песника нашло одраз у овој књизи.
Збирка „Трагом Јесењина” писана након што је у Русији 1995. дозвољено истраживачима да уђу у архиве и испитају податке о његовој смрти. Тако се појавио и први текст наслов- љен „Самоубиство Јесењина-фалсификат века”. На основу тих раније скриваних архивских података Вукмановић је написао ову књигу у којој описује како је до Стаљинове смрти (1953) Јесењин био проскрибован и морало се тврдити да је извршио самоубиство, а не да је убијен а затим обешен.
У књизи се могу сазнати многи детаљи Јесењиновог веома тешког, узбудљивог и богатог живота који је трајао само 30 година. Временом је Јесењин заузео место најбољег руског песника 20. века, чија популарност, тврди Вукмановић, не бледи и до сада је штампано 300 издања његових песама у тиражу од 70 милиона примерака, превођен је на 130 језика и написано је готово сто књига. Пред читаоцима су и историје Јесењинових љубави, његови рукописи антологијских песама, преписка, око 30 фотографија.
Непозната је и судбина песникових рукописа које је оставио у стану своје пријатељице Гаље и за које се претпоставља да су садржала податке о његовим прогонима након доласка бољшевика на власт. Од аутентичне писане грађе највише је сачувано докумената које је Јесењин послао својим пријатељима и родбини као и женама које је волео. Вукмановић је посветио посебну пажњу текстовима које су о Јесењину написали српски аутори током 90 година откако се српска културна јавност почела интересовати за великог руског песника чији се први превод код нас појавио још за песниковог живота – 1922.
Н. Попов
