Стрип је излазио само у дневним каишевима без, како је то уобичајено, комплетне табле (у боји) у броју за недељу; овакав модел рада (упркос захтевима издавача да ради и колор табле) започео је Кирбијев отац, Алекс Рејмонд (1909-1956) а наставио Џон Прентис (1920-1999). Прентис је, захваљујући успеху код публике, од почетног стриктног опонашања Рејмондовог стила врло брзо прешао на своју верзију фото-реалистичког цртежа што је видљиво у промењеној, мужевнијој физиономији главног јунака, али и његовог батлера Дезмонда као и повремено слободнијем, амбициознијем кадрирању. Наравно, основне поставке серијала-бренда заштићеног имена, остале су непромењене: приватни детектив-алтруиста из Њујорка, са наочарима, пијаниста, yентлмен са беспрекорним манирима спреман и на “грубе игре”, окружен богаташима и лепотицама открива злочинце и спасава невине жртве. Основне карактеристике стрипа су (како их је рекламирао дистрибутер) акција, романса, авантура, гламур, напетост, узбуђење!
На почетку деветог тома могу се прочитати и неке од Прентисових изјава, које су занимљиве, забавне и на нивоу куриозума - тако он каже да је одуговлачио са потписивањем стрипа јер је био усред развода па није желео да његова супруга сазна да црта Рипа Кирбија пошто би онда тражила већу алиментацију! Прентис је сваког дана цртао од пола десет до шест поподне, недељну квоту каишева би нацртао за пет дана, кашњења због одласка у куповину или истраживања надокнађивао је целоноћним цртањем. Сценариста Фред Дикенсон (који је радио и са Рејмондом) успешно је уклапао дијалоге и распоређивао текст. После Дикенсонове смрти 1986. Прентис је сам писао приче што му је донело више контроле над причом, узбуђењем и акцијом. Временом је Кирбију мењао изглед због промене моде и фризура; додао му је и неке мане да не би био сувише савршен у времену кад су популарни антихероји. Прентису је сметало инсистирање новинских уредника да стрип буде “пуритански чист”, док су стрипска издања била препуна унакажених и голишавих тела.
Девети том започиње шокантном сценом - Рип покушава да обије сеф богате породице, бива ухапшен али успева да побегне из затвора! Све новине пишу о овом случају и полицијској потрази за бегунцем али је он већ прелетео океан и сакрио се у егзотичном граду Далеког истока. Ту га ангажује Минг Немилосрдни, кријумчар дијаманата који жели да открије ко му отима пошиљке. Рип пристаје не слутећи да Минг намерава да га пошто обави задатак - убије. Но, и лепа Фан, Мингова помоћница има своје планове… Наравно, Правда ће тријумфовати, неваљалци ће бити ухваћени јер је Рип све време радио за своју владу, а уплашени Дезмонд ће једва дочекати свог послодавца.
Егзотична путовања настављају се у епизоди “Шкорпионова јазбина” у којој Рип хвата гусара који пљачка богаташке јахте у јужним морима! “Најлепша дама маскенбала” измамљује од богаташа “нежна” писма којима их потом уцењује; њен послодавац Пен, пак, оне који му сметају убија тако што их огребе отровним мастилом - због чега Рипа на послу хватања мењају Дезмонд и његов колега, дебељушкасти батлер Вигерс. Авантура “Детектив против детектива” бави се покушајем да се пронађе луцкасти научник који је створио нову легуру; две компаније желе ту формулу, једна ангажује Рипа а друга детектива Толедо Стила који је - лепа девојка. Надмудрујући се Рип и Толедо траже научника по Европи, али се у потрагу умеша и бескрупулозни зли плаћеник стране земље; док се потера за формулом од стране две америчке компаније очито сматра сасвим нормалном, свако друго мешање се третира као некоректно и криминално. Како год било, два детектива ће се страсно пољубити на крају епизоде најављујући да и Рип може да “посрне” пред женским чарима.
Овај “пех” ће му се поновити и у епизоди “Дивље девојке” где ће Рипа опчинити прелепа крадљивица накита коју хипнозом на криминал тера сурова Мама Фегин, која води “школу за крадљивице” (као и Фегин из Дикенсоновог романа “Оливер Твист”). Епизода “Двострука превара” својеврсни је омаж Поовој класичној причи “Украдено писмо” у којој се доказује да су најскривеније ствари оне које су стављене на видно место (овог пута украдене обвезнице висе урамљене на зиду). Књигу закључује “Притипеталов паклени план” у коме се Дезмонд (кога је Рип после јавне свађе отпустио - наравно само привидно) запошљава код научника који одгаја бизарне биљке (отровне биљке, биљке месождерке, биљке октоподе) којима намерава да засеје једно острво. Епизода је нетипична за серијал како због научнофантастичног мотива лудог научника, тако и због посезања за визуелним елементима јефтиних филмова Б класе.
Прентис и Дикенсон вешто баратају знаним елементима серијала градећи, у задатим, врло ригидним оквирима новинског стрипа, веома коректне стрип приче-епизоде које су, и после пола века од првог појављивања, свакако занимљиве и забавне и данашњим читаоцима.
Илија Бакић
