О овој, шестој, песничкој збирци Ненада Шапоње, поред аутора, говорила су два књижевна критичара Милета Аћимовић Ивков и Саша Радојчић.
Шапоња је открио да је ову књигу која има четир целине писао пет година и то у авионима током својих путовања, јер тако је био потпуно окренут свом матерњем језику, што му је било битно да би без икаквих сметњи могао да се посвети избору речи.
За ту књигу ми је била потребна даљина, морао сам да се удаљим и од свог језика и простора у коме највише бивам, да будем довољно нигде не бих ли препознао нешто, објаснио је своје разлоге што је стихове писао путујући у страним авионима.
Унутрашњост књиге држи наше биће као што наши прсти држе перо, истакао је Шапоња и приметио да је „свет видљивог упарен с невидљивим на скоро сваком месту“.
Шапоња је најавио да ће на овогодишњем Сајму књига представити своју књигу путописа.
Представљајући аутора, Аћимовић Ивков је подвукао да су „његови стихови познати у савременој српској поезији по стилској перфекцији, херметичности и метафизичким увидима“.
Како је казао Аћимовић Ивков, поезија Шапоње се бави оним што је најсуштаственије човеку, а то је за њега питање сопства.
Он је поезију Шапоње упоређивао са стиховима Љубе Симовића и да су му песме тако уланчане да чине целину.
Песник Шапоња је у овој књизи лирике трагао за одговорима на питања средишта и граница, закључио је Аћимовић Ивков.
