Концерти доносе чаробне моменте

Војвођански симфонијски оркестар (ВСО) вечерас (среда) наставља концертну сезону у новосадској Синагоги, а гост-диригент биће бугарски маестро Емил Табаков.

Програм отвара Кућа одбеглих идеја Смиљане Влајић, а потом ће ВСО извести Симфонију бр. 2 Сергеја Рахмањинова и Концерт за виолончело и оркестар Дмитрија Шостаковича са солистом Драганом Ђорђевићем:

– Шостакович је био мој избор – открива за „Дневник” један од најпризнатијих српских виолончелиста. – Када сам претходни пут био у прилици да бирам, одлучио сам се за Симфонију кончертанте Сергеја Прокофјева, а сада је то први Шостаковичев концерт, такође једно од захтевнијих дела у челистичкој литератури. Структура је доста густа, темпа су брза, па је напорно и физички, а исцрпљује и емоционално...

Ђорђевић не крије да је доста проучавао и самог Шостаковича, и његов однос са Прокофјевим, чија га је Симфонија кончертанте и инспирисала да напише концерт за виолончело, као и са легендарним Мстиславом Ростроповичем, који га је премијерно извео 1959.   

– Када се припрема извођење неког дела није згорег проучити период када је комад настао, дносно шта се у то време композитору дешавало у животу, јер се тада можда добије јаснија слика партитуре. Рецимо, у време док је писан овај концерт, Шостаковичу се распадао други брак, а почео је и да побољева. Наравно, на крају је ипак најважније како ја као извођач, као тумач, видим дато дело у овом времену, како га осећам, шта из њега ишчитавам и колико себе у њега учитавам.

У богатој биографији Драгана Ђорђевића наведене су бројне награде са домаћих и међународних такмичења, наступи са најпрестижнијим ансамблима, попут Лондонског симфонијског оркестра, сарадња са диригентима какав је Валериј Гергијев, те концерти у Шведској, Француској, Русији, Белгији, Швајцарској, Немачкој, Великој Британији, Кореји…

– Не могу да се похвалим да имам превише студијских снимака, јер то код нас, на моју велику жалост, не функционише баш најбоље, с обзиром на то да су одговорни у овдашњим издавачким кућама потпуно незаинтересовани за класику. У Европи јесте боље ситуација, али тамо све брзо одлази на интернет. Рецимо, недавно сам са виолинистом Немањом Радуловићем снимио ЦД „Бах” за „Дојче грамофон”, који је изашао ових дана, и већ је на Јутјубу. Иначе, сама припрема материјала за концерт и снимање у основи је иста; разлика је „само” у томе што на концерту нема „друге шансе”, али се зато пред публиком често десе неки чаробни моменти које је тешко „произвести” у студију.

Говорећи о савременим трендовима, комбиновањима различитих музичких стилова – као што он и Немања Радуловић са ансамблом „Дабл сенс” знају да на концертима одвирају и Баха и класичарску обраду „Зајди зајди” – Ђорђевић објашњава да је суштина у квалитету, врхунском нивоу извођења.

– Једноставно, није ништа са нама почело, ми смо трунка у музичком космосу, толико се тога свирало и пресвирало да чак и тврди поклоници класике понекад пожеле да чују нешто ново, другачије. У том истраживању су се онда догодили врхунски искораци какви су Немања или Тњо ћелос, који су се публици свидели, који им пријају. Зато они и имају такве каријере, а при томе су јако пуно урадили на популаризацији уметничке музике.

Ђорђевић на крају признаје да не стиже превише да размишља – мимо сарадње са Немањом у оквиру пројекта „Дабл сенс” – о евентуалним властитим солистичким излетима сличне врсте. 

–  Уживам у свим тим новитетима, и не кажем да можда у будућности нећу нешто слично урадити, али то мора да се деси, а не да сад нешто седнем и планирам како ће мој звук и приступ бити не знам како иновативни, другачији. Доста сам посвећен и педагогији, предајем на београдском ФДУ и уметнички сам директор Школе за таленте у Ђуприји. То су лепи, одговорни задаци, тако да, све и да хоћу да „планирам” некакав жанровски помак, за то једноставно немам ни времена.

М. Стајић

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести