те нови кримићи Доната Каризија „Ноћ ми те узима” и Јусија Алдера Олсена „Ефекат Марко” – најтраженија су издања, барем ако је судити по оценама извештача, на 61. Међународном београдском сајму књига.
„Геопоетика” је ове године имала срећу да су њени најпознатији писци Орхан Памук, Харуки Мураками, Yулијан Барнс, Дон ДеЛило објавили нове књиге, које уједно изазивају и највеће интересовање читалаца, а извршна уредница Јасна Новаков истиче да после дуго времена имају и нови роман Јустејна Гордера, аутора чувеног „Софијиног света”. На штанду „Геопоетике” велику пажњу такође привлачи и књига есеја Умберта Ека, објављена у Италији седам дана након његове смрти, коју је припремао за своју новоосновану издавачку кућу, а траже се и „Хронике” Боба Дилана, док ће се данас пред читаоцима појавити и његове „Песме 1961-2012”.
Хит на „Лагунином” штанду је нови Коељов роман „Шпијунка”, а директорка маркетинга Ана Спасојевић издваја и нове књиге Вање Булића („Виза за небо”), Исидоре Бјелице („Спас 3”) и Ведране Рудан („Мушкарац у грлу”). С друге стране, најпродаванија књига „Вулкан издаваштва” на Сајму је „Ноћ ми те узима” Доната Каризија, чија су претходна четири наслова били велики хит широм света па и у Србији. Међу тинејyерима најпопуларнија је млада новосадска јутјуберка Марија Жежељ са својом књигом „Мој слатки живот”, а код љубитеља трилера издвојио се нови роман Јусија Алдера Олсена „Ефекат Марко”, док је „Девојка из воза” Поле Хокинс поново интересантан читаоцима због истоименог филма који је на репертоару домаћих биоскопа.
Међу најтраженијим издањима чачанске „Пчелице” су тактилне сликовнице „Бебин додир”, за основце књиге из едиције Слободана Станишића „Деца читају српску историју”, која је на Сајму добила своје завршно треће коло, док тинејyери, према речима главне уреднице Бојане Јовановић, воле модерне романе, попут трилогија чешке књижевнице Ивоне Бжезинове - „Зовем се Алис”, „Зовем се Мартина” и „Зовем се Естер”, обједињене заједничким насловом „Књиге које упозоравају”.
Главни уредник „Архипелага” Гојко Божовић веома је задовољан интересовањем читалаца који највише траже нови роман Људмиле Улицке „Зелени шатор”, потом роман норвешког писца и госта на Сајму Еугена Шуљгина „С неког другог света”, нову књигу прича Јелене Ленголд „Рашчарани свет”, док је још од јуна једна од најпродаванијих књига „Види под: Љубав” Давида Гросмана. Божовић са задовољством констатује да велику пажњу привлаче и књиге Данила Киша.
На штанду „Креативног центра” одлично се продају наслови „Дијета за тинејyерке. Упс” Јагоде Јорге, затим „Фит у трудноћи са пилатесом” Тамаре Ратковић, као и други део „Стилских игри” Симеона Маринковића и Душана Павлића. „Самиздат Б92” на Сајму књига, пак, има два значајна госта: руског писца Захара Прилепина и шкотског аутора Александра Мекол Смита, па су очекивано њихове књиге и међу најпродаванијим. Ту су и „Психијатри, психолози и други болесници” Родрига Муњоса Авите и „Зулејха отвара очи” Гузеља Јахина.
Хит издавачке куће „Дерета” је „Пјурити” Yонатана Френзена, следи „Пролеће једног лава” Михајла Мише Кравцева, који је, како истиче главни уредник Александар Шурбатовић, пет сати потписивао своју књигу. Тражен је такође и последњи део СФ трилогије Дмитрија Глуховског - „Метро 2035”, а изненађење за Шурбатовића је интересовање за роман „Вегетаријанка” Хан Канг, награђен „Интернационалним Букером”.
Књиге из колекције „Велики светски музеји”, које се продају по цени од 200 динара, најпродаванија су издања на штанду „Службеног гласника”, а тражене су и књига „Трагедија једног народа” Миомчила Ђорговића, те „Венац од трња за Данила Киша” Миливоја Павловића. На Сајму су такође у првом плану и књиге „Патријарх Павле, светитељ наших дана” Жан-Клода Ларшеа, „Европа у замци” Клауса Офеа, „Изградња државе на Косову - демократија, корупција и ЕУ на Балкану” Андрее Лоренца Капуселе, као и „Речник заљубљеника у рокенрол” Антоана Де Кона.
Е. Н. Л.
Друштвене науке и уметничка литература
Издавачка кућа Академска књига из Новог Сада, поред опште немаштине која је захватила културу, а посебно издавачку делатност, ове године је објавила око 40 наслова из различитих области друштвених и хуманистичких наука као и уметничке литературе са којима се представљана 61. Међународном сајму књига у Београду.
- Много је проблема у издавачкој делатности, велики број малих и средњих издавачких кућа у Србији ради у веома отежаним тржишним условима, на тржишту књиге влада нелојална монополска конкуренција издавача који су истовремено власници књижарских ланаца, изузетно значајне књиге су углавном невидљиве, тако да је сајам једино место на којем можете наћи скоро све наслове објављене у Србији– каже Бора Бабић, директорка Академске књиге. Пратећи шта се дешава у свету издаваштва Академска књига настоји да најактуелнија и најважнија дела из области теорије објави у веома кратком року. У овој области Бора Бабић скреће пажњу на четири врло значајна наслова, која су се летос појавила у америчким и европским књижарама - нобеловца Yозефа Стиглица “Евро. Како заједничка валута угрожава будућност Европе”, Бранка Милановића, великог светског економисте српског порекла, “Глобална неједнакост”, Алена Бађуа, чувеног француског филозофа, “Наша невоља долази издалека – наше зло допире надалеко” и једног од највећих живих мислилаца и контроверзних аутора Ноама Чомског “Ко влада светом?”.
Од осталих издања из области друштвених и хуманистичких наука између два сајма објављена су дела немачког филозофа Отфрида Хефеа “Да ли је демократија способна за будућност?”, Имануела Канта “Метафизика природе”, Стенлија Розена “Херменеутика као политика”, Гаетана Кјурација “Искуство истине”, Жан-Лик Мариона “Еротски феномен”, Петра Бојанића “О институционалном деловању”, Дамира Смиљанића “Апоретика”, Робера Мишамбледа “Оргазам и Запад. Историја ужитка од 16. века до данас”, Николаја Берђајева “Ерос и личност. Филозофија пола и љубави”, Александра Фридмана “Релативистичка космологија” итд. Из области науке о књижевности и есејистике изашле су нове књиге Славка Гордића “Осматрачница”, Светлане Томин и Наташе Половине “Очи срдачне. Личности и идеје српског средњег века”, Радослава Ераковић “Књига о Јакову”, Јелене Пилиповић “Ка лепоти. Еротолошко читање Сапфине поезије”…
Веома важан сегмент продукције Академске књиге чини уметничка књижевност. Настављен је капитални пројекат објављивања целокупних дела Александра Тишме у оквиру кога је планирано 27 књига, а до сада је изашло 12. Ове године су објављени Тишмин роман “За црном девојком” и књига прича “Повратак миру / Искушења љубави”. Академска књига је издавач и дела француског романописца Патрика Модијана, добитника Нобелове награде за књижевност 2014. а сада је изашао његов роман “Да се не изгубиш у крају”. Бора Бабић издваја и изузетно занимљив роман о првом веку хришћанства Емануела Карера “Царство”, два романа прошлогодишњег добитника престижне француске књижевне награде “Гонкур” Матијаса Енара “Бусола” и “Зона”, роман новосадског писца Милорада Грујића “Границе”. Под заштитним знаком овог издавача појавила се и нова књига прича новосадског песника који живи у Италији Ота Хорвата “Као Целанови љубавници”, чији је роман првенац “Сабо је стао” био у најужем избору за НИН- ову награду. Ускоро излази из штампе “Антологија српске еротске поезије” у избору Мирка Магарашевића.
Н. Попов
Данас сајамске награде
У оквиру 61. Међународног београдског сајма књига данас ће бити уручене награде и оцењена годишња издавачка продукција у категоријама: издавач године, издавачки подухват године, дечја књига године, најлепша књига, награда за издавача из дијаспоре на српском језику. Посебним признањем биће вреднован допринос у области науке. Специјално признање биће додељено за издавача, књигу или стрип, а признањем „Богдан Кршић“ биће награђена најлепша књига. Специјално признање припашће и најбољем младом дизајнеру. За награде конкуришу сви издавачи – учесници Сајма књига из Србије (осим када је у питању награда за издавача из дијаспоре) самим учешћем на манифестацији.
