и директор Градске библиотеке Драган Којић. Легат ће, поред бројних рукописа, преписке, фотографија, превода и одабраног књижног фонда из породичне библиотеке, обухватити и личне предмете ове значајне личности новосадског новинарства.
– Велика нам је част да од значајних људи и њихових породица примамо заоставштине новосадских великана – рекао је Драган Којић. – Покушаћемо с пажњом доброг домаћина и уз велику захвалност породици Миодрага Кујунџића да се према библиотеци и легату односимо на најбољи могући начин. Градска библиотека ће ову рукописну заоставштину обрадити, дигитализовати и ставити јавности на увод, употребу и истраживање. Круна тих активности ће бити 2018. када ћемо објавити збирку Кујунџићевих телевизијских критика.
По речима др Јасне Јованов, породици је стало да се сачува од заборава, који је неминован ако остане у кутијама, огромна маса докумената, рукописа, фотографија из света позоришта и филма, преписке, забелешки.
– Увек постоји опасност да једног дана некоме то не буде важно и да се нађе на ђубришту, где је заршило много тога у нашој културној историји – указала је Јасна Јованов. – С друге стране, стало нам је да подсетимо не само Новосађане, него и нашу и културну и политичку јавност, да постоји нешто што се зове култура сећања и да знамените људе треба добро држати у сећању и стално подсећати на оно што су учинили, јер то је мера нас самих.
Историчар уметности по образовању, Миодраг Кујунџић је већи део новинарске каријере од 1956. до пензионисања провео у новосадском листу „Дневник”, као новинар, критичар и уредник културне рубрике. Поред многобројних прилога објављених у дневним новинама, писао је и за велики број часописа, а објавио је и више књига критика, прозе и збирки новинских текстова. Бавио се и преводилаштвом. Као критичар је пратио најзначајније националне фестивале од оснивања, попут Стеријиног позорја, Филмског фестивала у Пули, МЕСС-а у Сарајеву и других, а као позоришни критичар концентрисао се превасходно на новосадску и војвођанску сцену.
Током скоро пет деценија рада имао је прилике да сарађује са значајним личностима из света уметности, о којима је писао и са којима је одржавао контакте, о чему у његовој заоставштини постоји велики број трагова. За успешан рад више пута је награђиван и одликован, а пред крај каријере овенчан је Наградом Стеријиног позорја за критику која данас носи његово име. Утемељио је и награду за најбоље уметничко остварење на Стеријином позорју, коју и данас сваке године додељује „Дневник”.
Потписивању уговора о легату присуствовао је и Ђорђе Вукмировић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, који је указао да је у питању први легат једног новинара у Градској библиотеци и да је сјајно што се почело од једног од највећих у области културе у историји новосадског новинарства. Кујунџић је, по његовим речима, у жанру позоришне критике и данас парадигма не само у Војводини него и међу свима који су у том домену писали и мало је оних који су то досегли. Зато је заслужио наш незаборав и важно да добије свој легат који ће бити обрађен по највишим критеријумима баш онаквим каквих се Кујунџић држао целог живота не само у професији него уопште у животу.
Кујунџићева рукописна заоставштина је и први легат једног позоришног критичара, а по речима др Светислава Јованова позоришни критичар је најпре непозната личност, потом омрзнута, а онда заборављена, а пре свега - читавог свог живота је сувишна личност, барем у овој култури. Зато је, каже Јованов, овај легат драгоцен. Ми обично, како је указао, позоришне критичаре славимо када их више нема, као што је случај са Елијем Финцијем или Велибором Глигорићем, тако да је ово једна од прилика да видимо шта губимо кад нема више таквих међу нама.
Поред овог легата, породица Миодрага Кујунџића је Библиотеци Универзитета у Новом Саду поклонила одабрану целину од око 400 књига, великим делом на страним језицима.
Н. Попов
