поводом 120-годишњице од њеног првог извођења. Наратор је Миодраг Милановић, који је и адаптирао ово дело, а за клавиром ће бити Александра Ракић. Штраус је “Иноха Ардена” компоновао 1897, према истоименој поеми Алфреда Тенисона, коју је 1879. на наш језик препевао Јован Јовановић Змај.
– Верујемо да ће препев најомиљенијег српског лирског песника, сједињен са музиком последњег великог композитора романтизма привући пажњу свих оних који су спремни да приме и осете једноставне, али зато не мање потресне судбине обичних људи, што је била тежња и Тенисона и Змаја и Штрауса – наводи Миодраг Милановић у програму ове представе. – “Инох Арден” припада жанру „музике за сцену“. Штраус се за карактеризацију три главне личности (Инох, Ени, Филип), као и дочаравања латентне снаге и моћи океана, користио лајтмотивима, а има и неколико дужих одломака само са приповедачем, без учешћа инструмента (клавира).
Ова представа је настала у сарадњи Камерног музичког друштва и Српског народног позоришта. Подсетимо, Камерно музичко друштво је раније изводило ову Штраусову мелодраму у СНП-у и Матици српској, поводом обележавања 150. година од рођења композитора (2014), али овог пута ће извођење бити нешто другачије.
– Да пажња не би била концентрисана само на извођаче, мислио сам да би, као допуна, та прича требало да буде илустрована у позадини. И чинило ми се да би то најприкладније било фотографијама из времена када је дело и написано – каже за наш лист Миодраг Милановић. – Та Тенисонова поема је била изузетно популарна и штампана је у заиста изузетно великом броју издања, не само у Енглеској, него и у Европи. Била је обавезна лектира у Француској. И код нас је била популарна између два рата, у Змајевом преводу. Стога се наметнула идеја да се илуструје оно што приповедач говори, али илустрацијама које су прављене у том времену, за штампање поеме у разним издањима, тако да имамо 25 слајдова које ће у позадини илустровати причу која је, иначе, многима послужила као узор.
Милановић подсећа и на то да ова поема има поднаслов “Бродоломник”, како гласи и назив филма са Томом Хенксом из 2000-те године, последња од неколико филмских верзија инспирисаних овом поемом. “Инох Арден” се пуно изводи, напомиње Милановић, и додаје да је читава плејада глумаца и певача тумачила ово дело, попут Дитриха Фишера Дискауа и Yона Викерса, или Мајкла Јорка, па до познатих пијаниста, на челу са Гленом Гулдом.
– Жанр мелодраме је потпуно скрајнут код нас. Ја не знам да се ико од мојих колега, оперских певача, бавио тиме, а од глумаца не треба то ни очекивати, јер је дело ипак везано за музику. Некад је тај жанр био врло популаран. Компоновали су га од Шумана, Шуберта, Листа, па до низа руских композитора. И на Западу и на Истоку тај жанр има своје место, а код нас се нико тиме не бави. Ја сам се потрудио да то што сам изводио има превод, што ми се чини да је битно, јер је интерпретација текста у првом плану. Ако би на немачком, француском или руском језику изводили такво дело, мислим да то не би био прави начин за ненавикнуту публику – указује Миодраг Милановић.
Н. Пејчић
Инохов бродолом
Два малишана, Инох и Филип, и девојчица Ени, одрастају заједно, проводећи најчешће време у игри. Када одрасту, Ени се удаје за Иноха, што Филипа тешко погађа. У срећном браку, ускоро стижу и деца, али у једној незгоди Инох, радећи као рибар, остаје хром. Да обезбеди бољу будућност за своју породицу, Инох, као вођа палубе, креће бродом на далеки пут у Кину. Узалудне су Енине молбе да остане код куће. На путу, Инох доживљава бродолом...
