Аутор обједињује радове из рагузеологије (наука о Дубровнику), који су настали током претходне деценије. Књига није подељена на поглавља, тако да су текстови распоређени према хронолошком реду. Петаковић истражује везе између литературе, традиције и историје, указујући на детаље и механизме њиховог прожимања.
Књига започиње радом “Помени Дубровника у епској фолклорној традицији“. Древни град у колективној представи и поимању слушалаца епског певача, слови за место ванредне лепоте, опасано моћним зидинама. Виђење самих Дубровчана нејединствено је, пошто их у епској визури одликују високе моралне врлине, достојанство и племенитост, али и сасвим супротне особине, попут лукавости и превртљивости. Као посебан топос, град се јавља као локалитет од значаја у оквиру епске биографије јунака или нит уплетена у чвориште љубавних повести.
У другом огледу, аутор говори о мотиву “браве дубровачке“. Обично је ова брава представљала последњу, непремостиву препреку, која спречава и најсилнијег нападача да продре у одаје двора. Други, атрибутски члан склопа могао је да упућује и на порекло предмета из Дубровника. У кућама бољестојећих Дубровчана налазиле су се и шкриње опремљене посебним бравама које су називане “дубровачким“. Претпоставља се да је термин обухватао сваку браву пореклом из Дубровника, без обзира на њене функционалне и стилске особености.
Наредне студије посвећене су делу Мавра Ветрановића. Тему политичке сатире дубровачког песника чине односи Турске и хришћанских држава (Хабзбуршка монархија, Француска), као и специфичан положај Републике Св. Влаха у контексту политичких превирања. Као божији слуга, чији су духовни видици обликовани боравком у манастиру, Ветрановић осуђује крвопролиће полазећи од схватања да сваколика зла долазе одступањем од боголике суштине човека. Тако се као узрок султанових освајања, истиче порочни живот хришћана и њихова неслога.
У раду “Лице и наличје ренесансног живота Николе Наљешковића“, аутор говори о три фарсе овог дубровачког писца. Иако су судови о уметничкој вредности ових дела били негативни, историчари књижевности једногласно су истицали верност Наљешковићеве слике оновременог Дубровника. Све три драме представљају фрагменте из свакодневног живота породица, с тим што аутор илуструје шири контекст позиције служавки у друштву, као и брачни живот у старом Дубровнику. Збивања из реалног живота преливала су се у књижевност, која тако постаје својеврстан документ времена.
У следећа два огледа, аутор говори о делима Марина Држића (“Тирена“, “Новела од Станца“). У науци о књижевности уочено је да поигравање са петраркистичким моделом чини један од снажних извора комике у “Тирени“. У уметничком склопу овог Држићевог дела, које почива на укрштању пасторално-идеализованог и рустикално-реалистичног света, налажен је траг ауторовог сензибилитета, због чега је тежио комедији. Радња “Новеле од Станца“, почива на антагонизму села и града. Ренесансна комедија често исмева лаковерност сељака, тако да се аутор студије посебно бави механизмима преваре у овом Држићевом делу.
У студији “Ликови сељанки у ренесансној традицији“, аутор разматра маргиналну друштвену групу сеоског становништва која је у литератури имала засебно место. И књижевност одражава ову хијерахијску поделу, где капије и зидови Дубровника представљају и симболичку границу два света - урбане и руралне културе. Драмска дела тројице савременика, Мавра Ветрановића, Николе Наљешковића и Марина Држића, показују на који начин су ликови сељанки, у зависности од поетичких опредељења аутора, продирали у литературу.
Последња два рада у књизи, аутор посвећује дубровачкој књижевности новијег доба (18. и 19. век). Говорећи о колендама и колендарима као специфичном изразу народних обичаја, Петаковић даје допринос повезивању културне баштине Дубровника и књижевности. У студији “Реалистично-бурлескни свет дубровачког бернескног песништва“, аутор истражује поезију насталу под утицајем италијанског песника Франческа Бернија. Уочавајући елементе бернескног песништва у стваралаштву Антуна Казначића и Марина Златарића, Петаковић указује на важност типолошке класификације шаљивог и сатиричног песништва у књижевности старог Дубровника.
Синиша Ковачевић
