Четвородневни боравак у овом бајковитом месту региона Харц, смештеном на шумовитим обронцима истоимене планине (са замком из 17, опасаним зидинама из средине 12.столећа), чији привредни и културни успон почиње још у средњем веку, и сусрет с бројном и срдачном публиком из целог света, сваки од наших учесника несумњиво ће дуго и с поносом памтити. Сигурни смо, а што су потврдили сви певачи, да је њихов наступ доживео и један од најлепших пријема у до сада за њих најпосећенијем конкурсном аудиторијуму, што се догодило и дан касније на тргу испред градске куће, где су приредили ревијални концерт. Наш реномирани, врло добро припремљен хор, један од 30 ансамбала из 14 земаља, такмичио се у Цркви Светог Силвестера (првобитној базилици) у категорији духовне музике а цапелла, с мушким, женским и мешовитим хоровима различитог узраста, певајући пажљиво и врло сконцентрисано, вођен сигурним покретима и мимиком своје дугогодишње диригенткиње Весне Кесић Крсмановић, с којом је и до сада добијао значајне награде. Од почетка програма састављеног од остварења искључиво српских стваралаца, „Хашира“ је деловала као складан и уигран, врло ангажован и мотивисан камерни састав (с 13 женских и 13 мушких гласова), пленећи добро израђеном техником певања, сигурном интонацијом, лепим сагласјем и оптималним распоном динамичких нијанси, што се све одражавало у проживљеном предавању одабраних духовних текстова. Петочлани жири састављен од угледних стручњака за хорску музику из Немачке, Литваније, Аустрије, Финске и Велике Британије који је оцењивао прецизност интонације, квалитет звука, поштовање партитуре (сваки је пред собом имао ноте извођених дела) и општи уметнички утисак, вредновао је новосадски хор високим нивоом сребрног одличја, вероватно задовољан и понуђеним, за већину непознатим композицијама. Прво је „изговорен“ „Оче наш“, најзначајнији став из Литургије за мешовити хор Јосифа Маринковића, коме су интерпретатори удахнули и потребну једноставност и експресивност, закључујући га финим брујем завршног акорда. Уследила је концизна и садржајно кондензована Миша тхеатрица нашег савременика Светозара Саше Ковачевића, модернијег, а у суштини традиционалног, претежно тоналног ауторског рукописа, који на прави начин користи и речитативе, парландо, имитацију и све уобичајене начине хорског изражавања. Завршни акценти припали су нежној, својеврсној јеврејској, пентатонски обојеној успаванци „Анену“ Александра Вујућа, којом је, остајући у продуховљеној атмосфери, логично заокружен узорно представљен такмичарски репертоар.
Наредни наступ „Хашире“ догодио се на великој бини врло посећеног трга испред градске куће у Вернигеродеу, једне од најлепших грађевина немачке касне готике, с темељима из 1277. године. У шаролико састављеном избору, највећу пажњу су изазвале две јеврејске песме, у којима је главну улогу имао Никола Давид, некадашњи солиста овог хора. Данас је он, после остварене оперске и концертне каријере, и први дипломирани кантор у Немачкој, промовисан у то звање након завршених јеврејских студија на Универзитету у Потсдаму. „Mashpil Geim“ Шемјоа Винавера и „L’ Dor va Dor“ Меира Финкелштајна, обогаћене карактеристичким мелизмима, пружиле су прилику за испољавање лепоте водећег, зрелог тенорског гласа и одлика специфичне вокалне технике, надасве за Давидово дубоко продубљивање емотивне супстанце и доживљено тумачење субјективно обојених поетских речи. Веома успешно огледање Хора „Хашира“ у Вернигеродеу и остварен висок пласман на фестивалу потврдили су његове несумњиве квалитете и потпуну оправданост подршке за присуство на интернационалној музичкој сцени.
Марија Адамов
