Архив Војводине: Сведочанства времена у спомен на херојске претке

НОВИ САД: Из издавачке радионице Архива Војводине ускоро ће изаћи по много чему изузетна књига „Авантура на Балкану, 1915.” лекара и писца Дагласа Меривердера Долда (1888 - 1931), једног из групе легендарних америчких студената с Колумбија универзитета, који су се у јеку Великог рата упутили преко океана у Србију како би се ставили на располагање домовини свог професора Михајла Пупина коју су напале свеколике војне силе Аустроугарске, Немачке и Бугарске.
nebojsa kuzmanovic arhiv vojvodine
Фото: Dnevnik.rs

Вођени жељом да својим знањем помогну српском народу у борби са последицама ратних ужаса, глади и смртоносних епидемија, не тако што ће војевати, већ неговати и лечити, ризикујући при томе своје животе, ови млади Американци доказали су да борба за идеале хуманости и правде има виши, универзални смисао.

Најбоља потврда за то су управо записи Дагласа Долда, тад тек свршеног лекара, које је у збирци докумената др Николе Коче Јончића, похрањених у Архиву Војводине, пронашла и обрадила виши архивиста Љиљана Дожић. Ауторка је приређени рукопис допунила низом артефаката, од фотографија чланова тзв. Колумбија експедиције до оригиналних чланка Дагласа Дојла и његових колега о искуствима из Србије, који су објављивани у америчкој штампи, те је резултат ванредно вредно штиво које осликава време великог страдања али и јунаштва, из посебног, нама мање познатог угла. Иначе, Дагласа М. Долда, који је током рада у пољској болници у Добруну готово у потпуности изгубио вид, југословенска Краљевска влада постхумно је, 1935, одликовала Крстом милосрђа за санитетске заслуге у Првом светском рату.

Даглас М. Долд оставио је јединствено сведочанство времена. Публикујући ову грађу, Архив Војводине жели да изрази захвалност неумрлој генерацији српског народа који је превазишао себе борбом, патњама, али и величанственим победама у одбрани слободе и отаyбине, као и америчким пријатељима, племенитим младим људима који су се борили на страни слободе и правде. Истовремено, надамо се да ће наша книга бар мало помоћи бољем разумевању Срба и Американаца, које нам је у овом времену итекако потребно како бисмо превазишли трагичне неспоразуме, па и непријатељство с којим смо завршили прошло столеће. То нам је тим више потребно, јер смо скоро цео 20. век, у много тежим околностима, били највећи савезници. Нека херојска мисија дагласа Долда и његових другова из 1915. буде залог нашим бољим везама и односима, речи су директора Архива Војводине др Небојше Кузмановића.

Долдова „Авантура на Балкану 1915.” представља нови прилог Архива Војводине обележавању века од завршетка Првог светског рата и присаједињења Војводине матици Србији. Претходно, низом манифестација, научних и стручних скупова, зборника радова, тематских изложби и објављивањем грађе коју Архив чува настале у периоду између 1914. и 1918, као и оне која носи ођеке Великог рата, једна од најзначајнијих архивских институција на јужнословенским просторима већ је дала итекако значајан допринос осветљавању и тумачењу догађаја који ће усмерити ток историје Европе али и целог света.


Српске привилегије од 15. до 19. века

Архив Војводине у наредном периоду припрема још низ атрактивних публикација, попут књиге „Даје се на знање... јављено”, у којој су сабрани одабрани документи о добошарској служби у данашњој Војводини од средине 19. века до прве половине 20. века. Кроз ову грађу открива се значај добошарског посла у свакодневици људи на овим просторима, с обзиром на то да су добошари међу првима сазнавали важне новости, али су и први били на удару излива беса уколико се дотичне вести не би свиделе јавном мнењу. У плану је такође и публиковање резултата истраживања „Српске привилегије од 15. до 19. века”: под привилегијама се, наиме, подразумевају дипломе, повеље, декрети и сви остали слични документи којима је био регулисан правно-политички и економски положај Срба, а монографија би пружила не само свеобухватан преглед српских привилегија у Краљевини Угарској и Хабсбуршкој монархији, њихове преписе, изводе и фотографије, него би кроз ту грађу указала на све аспекте борбе Срба за очување националног идентитета, која је кулминирала у 18. и 19. веку.       


Фото: Dnevnik.rs

У том правцу ће се и наставити, па је тако припремљена изложба „Први светски рат у изворима Архива Војводине”, у оквиру које ће бити презентовано равно сто докумената са аналитичким описом, од оних војних, као што су споразум аустријског и угарског министра за земаљску одбрану о оснивању тзв. Ратног припомоћног уреда, затим забране дистрибуције листова „Балкански свет” из Чикага и „Нови Хорват” из Њујорка или наредбе о расподели новчане помоћи лицима које су током рата постали војни инвалиди, па до оних свакодневних, животних, попут молбе пекарских занатлија из Петроварадина да се дозволи поскупљење хлеба или месечног ценовника животних намирница из августа 1916. 

Као седма књига у едицији „Присаједињење” биће публиковани записници са седница привремених органа власти из 1918. и 1919: Српског народног одбора, Великог народног савета, Народне управе за Банат, Бачку и Барању, као и са седнице Велике народне скупштине, на којој су изабрани народни посланици са овог простора у Привременом народном представништву Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, наводи др Кузмановић.

Како је додао, на ову књигу од преко 450 страна су нарочито поносни, јер ће се из докумената, које ће на овај начин бити предочени јавности, видети како је текао пренос власти с империје у нестајању на другу државу која је стварана.

Архив Војводине је, уз неке оригиналне документе, дао и део себе за будући Музеј присаједињења, уступајући одређени простор Музеју Војводине. А када је реч о самој поставци у Музеју присаједињења, она ће заиста бити репрезентативна, јер ће 25. новембра посетиоце дочекати више од две хиљаде предмета, фотографија, докумената, као и артефакати представљени путем интерактивних мултимедијалних панела. Али и након отварања различитим изложбама и програмима посвећеним присаједињењу ми ћемо наставити да обогаћујемо овај нови музејски простор, каже наш саговорник.

Иако се делатност заштите писаних докумената у Србији везује се за другу половину 19. века, и то за Друштво српске словесности и Српско учено друштво, прва упутства и детаљне описе поступака за системско прикупљање, сређивање и нарочито стварање услова за смештај и чување писане грађе, донео је 1925, и то из Брисела, Риста Одавић, ондашњи управник Архива Србије. Посленик широких културних видика и европског образовања, Одавић беше један од најзаслужнијих и за оснивања 1926. године Државне архиве у Новом Саду, садашњег Архива Војводине, чији ће први управник бити угледни историчар др Димитрије Кириловић. Архивска грађа која се у овом дому данас чува је разноврсна – од списа, мапа и планова до фотографија, при чему су неки од докумената стари пет и више векова, а најстарији артефакт је изузетно вредан пергамент из доба Крсташких ратова.

За већину Новосађана прве асоцијације везане за Архив Војводине су Рибља пијаца и зграда бившег затвора. То желим да променим, истиче др Кузмановић.

Према његовим речима, намера им је да ребрендирају установу и да заправо њихова кућа убудуће буде тај топоним према којем ће се неко равнати, али не само у физичком него и у програмском и идејно-стручном смислу, баш као што ће то бити и Музеј присаједињења.


Сарадња с архивом Срба у Хрватској

Архив Војводине има споразуме о сарадњи са низом сродних установа у Мађарској, Аустрији, Румунији... Недавно је потписан и споразум са архивом Српског народног вијећа у Хрватској, на темељу којег ће се не само заједнички истраживати грађа, него ће тамошњим архивистима колеге из Војводине помоћи у обуци, од аналитике до дигитализације.

Улажемо много и у дигитализацију, а кроз нову систематизацију ћемо формирати и одељење за дигитализацију и информатику. Јер, то је више него реална потреба времена, наводи директор Архива Војводине.


Дакле, да не будемо место где залазе само научници-истраживачи, писци или грађани којима циљано треба неки документ, рецимо из катастра, старих матичних књига или судских списа, него да нас много шире препознају и као храм културе под чијим се окриљем одржавају одличне изложбе, добри концерти, говорни програми... Идеја је, рецимо, да ставимо на располагање наш изложбени простор студентима Академије уметности у Новом Саду, али и да кроз архивистичку педагогију приближимо младим људима, основцима и средњошколцима, гимназијалцима, значај бриге о документима и у нашој лабораторији их упознамо с тим како се чува папир, како се он рестаурира, конзервира..., прича наш саговорник.

У току је уређење негдашњег економског дворишта, које излази на Улицу Жарка Васиљевића, и кроз које ће такође убудуће моћи да се улази у Музеј присаједињења. План је и да друго двориште, које је данас ограђена зелена површина, такође буде уређено, и то тако да оно добије амфитеатар античког типа са седамдесет места, као и да се уклањањем ободног зида физички споји са Парком присаједињења, чиме би се још атрактивнијим учинио простор који оивичавају Архив, Музеј Војводине и Музеј савремене уметности. Посебно поглавље у развоју Архива ипак ће бити изградња новог депоа у саставу постојеће зграде, на плацу трећег архивског дворишта. Пројекат је то за чију ће реализацију бити потребно две до три године, али који ће омогућити да се обезбеди додатних хиљаду квадратних метара за смештај грађе, односно простор за још пет до шест километара докумената на постојећих девет, колико се данас чува под кровом Архива.

Обрађени докуменати из појединих фондова, који су више усмерени ка истраживачима, публикују се уз кратак њихов опис у електронској форми, док материјали за које би био заинтересован шири круг читалаца, као што је случај са „Авантуром на Балкану”, добијају и своја штампана издања. Као важан корак и за нашу установу, али и за домаћу архивистику, од 1. новембра је сајт Архива Војводине доступан и на енглеском језику, а у плану је и превод на немачки. Међутим, колико год да су инвестиције важне, још важнији су људи, а наша установа заиста располаже изузетним стручним кадром, који има и искуство, и знање, и радну етику и елан. Са таквим колективом, и са свиме што радимо, убеђен сам у то да Архив Војводине може да служи на понос и граду Новом Саду и Покрајини и Србији.  

М. Стајић

EUR/RSD 118.3017
Најновије вести