Управо је утисак који су тада оставили допринео да их организатори поново зову, а њима не треба двапут касти …
Турнеја са које се бенд управо вратио састојала се из наступа у Аустрији, Немачкој и Чешкој и трајала је 17 дана. Названа је „Сурвивал тоур„ или „Турнеја преживљавања„, а чланови бенда кажу да се назив може тумачити на више начина. Што се њих тиче, ни сами нису знали како ће у овим годинама (а просек од пет банки Радулету, Ацкету, Лекију и Попу, квари само други гитариста Зоки) успети да преживе паклен темпо, зачињен дугим релацијама путовања између градова и непуних 6000 пређених километара.
После подвучене црте, више него позитивне утиске пренео нам је менаyер бенда Златко Бардун.
- Турнеју смо почели у Бечу у солидно попуњеном клубу и то је био први од укупно четири наступа током целе турнеје на којем су људи из наших крајева били бројнији од домаће публике. Наставили смо за Минхен где смо дан касније имали заказан концерт. Пошто је у току био чувени „Октоберфест„, појурили смо за главни град Баварске, како бисмо осетили атмосферу овог yиновског вашара. Нисмо се превише опуштали на самом фестивалу јер смо знали да нас чека много обавеза. У минхенском кафеу „Марат„ смо свирали и прошле године, а атмосфера је оба пута била сјајна и на моменте еуфорична.
На сопствено инсистирање бенд је потом преспавао у сквоту „Олга„, у преправљеној и за смештај прилагођеној огромној приколици од шлепера.
- Станари у „Олги„ живе на точковима, у полуотвореној заједници, трудећи се да одоле правилима које диктира живот у немилосрдном капитализму - каже Бардун. - Уследила је нешто слабије посећена свирка у Фрајбургу, али смо дали све од себе, па нас је публика и у трећем граду за редом вратила на бис. Четвртог дана турнеје смо свирали матине у Улму и имали драгог госта Хорвата Жолта ( Гомила Г, Контраритам, Ла страда, Градски мачори...) који већ дуже тамо живи. После концерта смо наставили пут и докопали се драге нам “Есперанце” у Швебиш Гмунду. То је Балкан френдли културни центар и антифа зона, место где су сви добронамерни људи добродошли. Безбрижно смо провели два слободна дана дружећи се са сјајним људима и поштено напунили батерије.
Уследио је пут у Источну Немачку, некадашњи ДДР, а Бардун каже да је Лајпциг предиван, пун духа, чак више „ин” него Берлин.
- Свирали смо у андерграунд клубу „Манфред”, а у међувремену нам је отказан наступ у Троисдорфу због хаварије у клубу. Ипак, само неколико сати касније стигла нам је понуда од извесног Матиаса из места Хоф, који нас је позвао да свирамо у тамошњем клубу. Чуо је за нас од пријатеља који је гледао концерт Атеиста у Минхену. И тако, већ у 22 сата били смо на бини клуба “Пункроцк Партyкеллер”, уз сјајну организацију и гостопримство!
Померање на север и проведено лудо поподне у Сент Паулију, у Хамбургу, оставило је на чланове бенда незабораван утисак.
- Свирали смо са бендом Тхе Оне из Кила, а потом наставили у поменути град који се налази 90 километара од Хамбурга, на обали Балтичког мора. На позив наших домаћина Жељке и Андреја Камања, уживали смо у два последња слободна дана пре напорне серије од пет концерата у низу. Посебно нас је обрадовао позив од Дубиозе колектив који су са инстаграма нашег Зокија скапирали да смо у истом месту. Случајне околности искористили смо да се сјајно проведемо и као њихови гости, отпевамо песму “Ја сјећам се”, коју смо пре неколико година заједно снимили у част КУД Идијота.
Свирку у Потсдаму, у сквоту “Ла Дача”, Бардун описује као вероватно најбољу на овој турнеји.
- Дан касније нас је домаћин Холгер провео кроз Потсдам. Посетили смо дворац Фридриха Великог и место где се одржала Потсдамска конференција на којој су се састали Стаљин, Черчил и Труман 1945. Тамошња навијачка група четвртолигаша Бабелсберга зове “Стара гарда” по узору на навијаче Воше са истока... Исте вечери смо наступили у Хановеру, са познатим ска-панк бендом “Биг Д анд тхе Кидс Табле” из Бостона, у култном “Културзентрум Фауст Мепхисто”.
Уследили су концерти у 500 километара јужније удаљеном Лудвигсбургу, па поново у “Есперанци” у Швебиш Гмунду да би Атеисти турнеју завршили у Прагу, што је био њихов први наступ у Чешкој.
- Напунили смо “Клубовну”, а концерт је протекао у одличној атмосфери, па нас је публика два пута враћала на бис. Чињеница да смо завршавали турнеју, помешала нам је осећања: задовољство што је све протекло како треба, сета што је авантури дошао крај, али и радост сазнања да се враћамо својим ближњима. Кући смо стигли седамнаестог дана, уморни после пропутованих 5.800 км, али и препуни позитивних утисака.
С. Савић
Фото: Архива бенда
