објављено у оквиру едиције „Србија 1914 – 1918”, иза које стоје ИКА „Прометеј” и РТС. У књизи су, поред чувене Бојићеве збирке „Песме бола и поноса”, сабране и странице његових записа које осветљавају Велики рат – „Ратна хроника”, „Србија у повлачењу”, „Смештај и реорганизација српске војске на Крфу” – затим сјајан Бојићев превод с француског чувене песме Едмона Ростана „Краљ Петрова четир вола”, те неколико књижевно -биографско-есеистичких погледа на прерано отишлог „песника Србије”, међу којима је и текст његовог рођеног брата Радивоја Бојића...
– Разговор о Милутину Бојићу није само разговор о књижевности – напоменуо је Радослав Рале Дамјановић, који је написао и предговор за „Плаву гробницу. – Јер, од седам Бојићевих стваралачких година, пет је ратних. Али он и поред тога ниже књижене успехе, истовремено и сведочећи о једном времену и остављајући иза себе величанствемо поетско дело, узвишену песничку творевину... По Дамјановићу, још је један разлог зашто разговор о Милутину Бојићу није само разговор о књижевности. „Песник бола и поноса” умро је, наиме, не дочекавши 26. рођендан. А тек што је прешао 20. изведена је у Народном позоришту његова драма „Краљева јесен”, 1914. изашла му је прва књига песама, а потом су следила и друга дела, незавршени спев „Вечна стража”, па други драмски текстови, укупно их је било седам, затим сјајни преводи са француског, италијанског...
– Милутин Бојић је књижевни исписник Андрића, Црњанског, Ујевића, Крлеже... – подсетио је Дамјановић. – И такође је књижевна громада, како због вредности свог дела, тако и због онога што није написао. Јер, можемо само да замислимо шта би тај вредни, амбициоyни, даровити, образовани човек све урадио да је дуже поживео. Јер „у Бојићу је био потрес векова”, како је то написала својевремено Исидора Секулић....
М. Стајић
