није говорио. Само је стојао на сцени “Јадрана”, једног од неколико суботичких простора које анимира овај позоришни фестивал.
Публика “Дезиреа”, верна и посвећена (у Суботици се “Дезире” сматра за један од кључних културних догађаја сезоне), поново је била на висини задатка. Гледалиште је било препуњено и на помоћним седиштима, са мноштвом младих лица, што баш и није светски позоришни тренд. Истина, и представе су нешто мало откаченије од регуларних, репертоарских, због чега су “Дезире” врло брзо почели да пореде са Битефом.
- Ја сада ћутим због Јована Ћирилова ког смо овде имали срећу да познајемо, јер је долазио на наш фестивал, а сад не може да буде ту - чуо се Урбанов глас, са разгласа, док се он мирно држао у углу сцене. Затим је учинио још један дирљив гест, пресвукао мајицу у ону препознатљиве плаве боје, са апликацијом сфере од звезди, на којој пише - Битеф.
Овим перформансом у Урбановој режији настављен је континуитет необичних отварања “Дезире” фестивала, који ће својим програмом до 5. децембра наставити континуитет необичне оазе савременог позоришта.
И. Б.
