иако поезија, у мом случају, наравно, пресликава токове времена, политике, идеја, промене у друштву. Поезија је начин проналажења увида и одређених истина. Поезија је овде и наставиће да постоји докле год постоји човечанство...”, истиче песник Томас Боберг, лауреат Међународне награде за поезију Нови Сад, у интервјуу објављеном у двоброју 177/178 часописа Друштва књижевника Војводине “Златна греда”, посвећеном 11. међународном новосадском књижевном фестивалу.
Поред поезије Томаса Боберга, добитника поменуте награде која се додељује у оквиру овог фестивала, “Златна греда” препушта своје странице овог двоброја и осталим учесницима, њиховим речима у интервјуима, и стиховима. Мишљење о месту поезије данас изражава и Жерар Ноаре у интервјуу: “Као и све што није реклама, спорт, спектакл, насиље или спекулација, поезија се суочава с неолибералном хегемонијом. Мало по мало, губи место које је заузимала пре 30 година. Њене институције су сведене на привид, ревије и посредничке издавачке куће нестају, медији је протерују... Ситуација још није безнадежна. Нове могућности су се појавиле захваљујући виртуелном свету, неколико великих издавача настављају да је бране, и уметници је уводе у свој рад... Само, време је да се заврши са унутрашњим борбама за питања симболичке моћи.”
“Златна греда” у овом двоброју објављује и стихове других учесника овог фестивала: Пие Јул, Мирослава Цере Михаиловића, Хавијера Веле, Метјуа Кејлија, Педра Серана, Мориса Риордана, Марије Алкантриље, Габријела Кифуа, Михаела Шпајера, Јана Кшиштофа Пјасецког, Лазуњина Игора Анатољевича, Румиане Еберт, Золтана Сиђија, Левена Филчева, Валентине Чизмар, Наливајка Николаја Петровича, Кристела Винбледа, Миљурка Вукадиновића, Славомира Гвозденовића, Ралета Нишавића, Глена Кристијана и других. Ту је и поезија добитника 56. Бранкове награде Срђана Гагића, и интервју са овим младим песником, у којем он каже да припада генерацији “која прилично свесно и за поезију врло корисно настоји да реконструише везе међу песничким ’сценама’ у нечем што би се могло назвати југословенским културним простором дајући тиме и основу и подстицај за стварање једне нове и лепе традиције...”
Н. П-ј.
