са солистима - триом чувеног хармоникаша Лела Нике. Ове године ће ВСО извести нешто другачији програм, односно разноврснији, како за наш лист истиче директор овог оркестра Роман Бугар. Биће, најављује, и полки и маршева, али и националне и тзв. светске музике, по којој је, иначе, Лела Ника трио веома познат у свету. Поред Лела Нике, чланови овог трија су још Ђорђе Михалаке, који свира цимбало, и Томи Андерсон за контрабасом.
– Први пут Војвођански симфонијски оркестар изводи овакву врсту музике – наводи Роман Бугар. – Концерт смо конципирали тако да га отварамо с војвођанским песмама, „Славујевим појем“ и познатом нумером „Ја сам рођен тамо на салашу“ из филма „Салаш у Малом Риту“, коју је оркестрирао Зоран Мулић. Затим свирамо „Мађарске игре“, па „Пицикато полку“ и „Муње и громове“, а након тога наступа Лела Ника трио. После њих извешћемо Церски марш, онда Српско-руски марш, који је написао Чајковски, и Велику чочечку игру, а након још једног наступа Лела Ника трија, концерт завршавамо са Енескуовом „Румунском рапсодијом“.
Крај је календарске године, и половина концертне сезоне. Публика долази на концерте, и оцењује ваше наступе. Како их оцењује неко ко је на челу тог оркестра?
– У принципу, никад водећи човек не би требало да буде задовољан, јер би онда престао да напредује. Наравно да нисам задовољан, у неку руку, јер ми и даље функционишемо као „стађоне оркестар“, с једним концертом месечно, што је јако мало за квалитет који има овај оркестар. Надам се да ћемо успети да отворимо нека нова врата када је реч о финансирању, да бисмо и ми, као и неки други оркестри у Београду, дошли до броја концерата који би објективно требало да има један репрезентативан симфонијски оркестар - а то је четири концерта месечно. То онда обећава и једног сталног шефа диригента, односно гостујућег диригента, и обезбеђује музичку форму уметника, музичара, свирача. Наравно, то такође подразумева и стално запослене чланове у оркестру, који би радили за плате, а не за хонорар.
Има ли неких обећања надлежних, јер је очигледно да од њихове подршке зависе сви планови?
– Ми искључиво зависимо од одлука Покрајинске владе, односно Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. На њиховом смо буyету, они су наши оснивачи. Но, будући да ће Нови Сад бити Европска престоница културе 2021, а ВСО је најрепрезентативнији оркестар у Војводини, надам се да ћемо успети да и тим путем повећамо број наших концерата и докажемо се као јако битна институција у целом том ланцу, који би требало да има једна престоница културе.
Где би симфоничари могли да буду подршка у програму ЕПК 2021?
– Симфоничари могу да буду подршка у свему, буквално у сваком од фестивала који се организују. Ми можемо да свирамо и тамбурашку музику, у за нас прилагођеним аранжманима. Када су у питању Егзит и рок фестивали, и ту можемо да пронађемо место, јер знамо да светски рок певачи имају албуме снимљене са симфонијским оркестрима. А када говоримо о yезу, довољно је да кренемо од Гершвина, или Синатре, не знам који све музичари нису свирали и писали за симфонијски оркестар.
Иначе, следеће године ћемо покренути и меморијал „Рудолф Бручи“, поводом стогодишњице његовог рођења, и ВСО ће бити носилац целог тог пројекта. Планирамо да 30. марта 2017. отворимо Меморијал с најпознатијим симфонијским делима Рудолфа Бручија, а биће затворен његовим балетом „Катарина Исмаилова“, у извођењу Српског народног позоришта.
У међувремену, шта нас очекује до краја концертне сезоне?
– Пошто су карте плануле за овај концерт, ми ћемо га, у неку руку репризирати, али не у потпуности 14. јануара. Дакле, ми ћемо део нашег вечерашњег програма репризирати на том концерту за Српску нову годину, који ВСО први пут организује за ту прилику, али ћемо имати друге солисте, Јелену Кончар и Николу Китановског, док ће диригент бити Александар Којић. На фебруарском, пак, концерту диригент ће бити Микица Јевтић, а солисти загребачки Брас квинтет, са којима ћемо извести светску премијеру дела норвешког композитора Ерика Евазена. Наравно, на сваком нашем концерту биће изведено по једно домаће дело. То је нова политика, коју ми подржавамо, јер мислим да треба да водимо рачуна о нашим домаћим композиторима и о нашој националној музици, како раде сви у свету. Опет нам је припала част да у априлу отворимо Номус, диригент ће бити познати британски пијаниста Фреди Кемпф, са којим ћемо свирати Бетовенов 3. концерт и његову симфонију. Такође ћемо том приликом извести и једно домаће дело, а у мају ћемо највероватније затворити сезону са виолинистом Робертом Лакатошем и делом Дмитрија Шостаковича.
Н. Пејчић
