Александaр Станков, управник СНП-а: Врхунски ансамбли су наш највећи капитал

У Амбасади Републике Србије у Софији данас ће бити озваничена сарадња Српског народног позоришта и Државне опере из Пловдива, а параф ће ставити челни људи две националне театарске куће, Александар Станков и Нина Најденова.
1
Фото: СНП

По речима управника СНП-а, један од резултата биће велики копродукциони пројекти, од којих ће неке публика моћи да види већ у току ове године.

– Није у питању само уобичајени протокол о сарадњи два театра, већ се ради о подизању нивоа културне сарадње између наших двеју држава. А то подразумева и већи обим државног учешћа у финансирању заједничких пројеката, што ће свакако олакшати њихову реализацију – појашњава Станков за „Дневник”.

По његовој оцени, због раста трошкова нових представа, пре свега услед великог скока цена материјала потребних за израду сценографија и костима, генерално ће перспектива многих позоришних пројеката заправо и бити везана за копродукције. О томе је пре неколико дана било речи и током сусрета Станкова са првим човеком Народног позоришта у Суботици Милошем Николићем, када је договорен и рад на заједничким пројектима, и то у блиској будућности.

– И са Народним позориштем из Београда одавно имамо потписан протокол о сарадњи, мада је чињеница да се до сада на том пољу ништа конкретно није радило. Међутим, то не значи да комуникација на релацији Нови Сад - Београд није веома добра, напротив, и међу уметницима и када је реч о управама, тако да већ постоје заједнички планови и верујем да ће они бити и реализовани – каже Станков. 

Нови управник најстаријег професионалног театра у Србији подсећа на то да је сарадња са Фондацијом „Нови Сад - Европска престоница културе 2022” већ изнедрила неколико пројеката, попут драме „Тесла, изуметник” по роману Владимира Пиштала у режији Небојше Брадића, или велике продукција Бизеове опере „Кармен”, која ће у септембру бити постављена негде на отвореном, слично прошлогодишњем спектакуларном извођењу „Аиде” на Петроварадинској тврђави. 

– Бити управник Српског народног позоришта је велика част, али и велика одговорност. Поготово јер је СНП кућа у којој сам одрастао. И искрено желим да од те наше куће направимо по свим параметрима конкурентан европски театар, са врхунском и драмом, и опером и балетом. Оно најважнији капитал на том путу већ имамо, а то су људи, односно ансамбли који су потпуно спремни да одговоре свим уметничким задацима који се пред њих поставе. 

Ипак, и тим ансамблима је потребна додатна подршка, пре свега технике, стуба на који се ослањају све уметничке јединице. У том циљу се са оснивачем, покрајинском администрацијом која, истиче Станков, максимално излази у сусрет театру, трага како да се реше у првом реду кадровски проблеми, будући да је мало младих људи данас заинтересовано за традиционалне позоришне занате.

– Једноставно, ми унутар театра морамо да створимо такав амбијент да неком, ко се определи за те занате и одабере СНП, ова кућа уђе под кожу, те да на крају одлучи да код нас и остане. Наравно, само од те „уметничке зависности” се не живи, што значи да ипак морају да је прате и колико-толико адекватна примања. Њих није лако обезбедити, али сам уверен у то да је одржив модел могуће пронаћи.

А један од путева у том правцу је и својеврстан излазак на тржиште чувеног комбината, односно позоришне радионице која је по много чему јединствена на овим просторима. То би, између осталог, подразумевало усложну израду декора и костима за друге театре, чиме би се обезбеђивао додатни приход...           

– Наравно, у центру свих дешавања у Српском народном позоришту пре свега морају да буду наше представе. Захваљујући оснивачу почела су зато да се решавају и друге ствари на које се чекало буквално деценијама. Улазимо тако у реконструкцију сцене „Пера Добриновић”, почев од цугова до потпуно новог светлосног парка, а коначно ће бити доведен у ред и централни климатски и вентилациони систем у згради. Циљ је да уметници имају најбоље могуће услове за рад, али и да публика има најбоље могуће услове за гледање наших представа.

Говорећи управо о публици, Станков подсећа на чињеницу да је, захваљујући другачије приступу и наступу, претходних година у великој мери превазиђена криза посете оперским представама, која није била искључиво „новосадски” тред, већ је погодила безмало све светске театре. По његовим речима, све то ште је претходних година урађено у Опери, коју је водио пре но што ће доћи на чело целе куће, заправо је примењиво на цео СНП.

– Илустрације ради, упркос пандемији, у последње две године значајно је подигнут ниво интересовања за Оперу СНП-а, што се види не само кроз штуре статистичке показатеље, већ пре свега кроз значајно повећање прихода од оперских представа у односу на неке раније године. Потребни су, дакле, иновативни приступи, јер у целом позоришном свету постоји криза публике и морају се пронаћи начини да се обнови интересовање за театар, поготово код младих. Рецимо, „Рок опера” јесте комерцијални пројекат, али је и анимирала део те публике да дође и први пут погледа и неке наше оперске представе или да им се поново врате.

Станков истиче да ипак темељ свега мора бити добра репертоарска политика. У том светлу он најављује предстојећу премијеру драме „Код вечите славине” Момчила Настасијевића у режији Соње Петровић, те балет „Ана Карењина” уз већ поменуту оперу „Владимир и Косара”.

– Репертоар за ову годину је испланиран и углавном га се сви придржавају, наравно колико то пандемијски услови дозвољавају. Рецимо, сценска праизведба опере „Владимир и Косара” Стевана Дивјаковића била је предвиђена за 1. фебруар, али нас је корона приморала да је померимо за 28. март. Ипак, уверен сам у то да ћемо на крају успети да са свим што смо предвидели изађемо пред публику и покажемо се у најбољем светлу.     

М. Стајић

EUR/RSD 117.3896
Најновије вести