Биологија и технологија, радећи заједно, производе нову врсту људског бића и мислим да ћемо у наредних 100 до 200 година више разумети како је меморија складиштена у човечијем мозгу. Верујем да ћемо сви имати комјутерске чипове у мозгу који ће нас директно повезивати са интернетом. Биће довољно само да помислимо на неку информацију која нам је потребна и она ће се појавити у нашој глави, рекао је Лајтмен.
Он верује да ће људи моћи да комуницирају међусобно мислима.
Можда ће човек изгледати исто кроз 200 година, али ће бити потпуно другачији. Верујем да ћемо постати полумашине и полукомјутери и да нас биологија и технологија, у садејству, воде ка томе, истакао је Лајтмен.
Лајтмен борави у Београду поводом премијере представе “Ајнштајнови снови” у Југословенском драмском позоришту, рађеној по његовом истоименом бестселер роману, у коме се кроз снове славног научника последњих месеци пре завршетка теорије релативитета, бави различитим аспектима времена.
Примећује да се данас, нарочито у развијеним земљама, живи превише брзо.
Сви негде журе, брзина комуникација, проток информација, паметни телефони, сви смо нон стоп повезани, стално јуримо, не дајемо себи времена да размислимо ко смо и које су наше вредности. Живимо у једном убрзаном свету и то нас уништава духовно, наноси нам велику штету, рекао је Лајтмен.
Каже да су “Ајнштајнови снови” више фикција и наликују романима Габријела Гарсије Маркеса и Салмана Руждија, али и примећује да модерна наука заправо има много тога фантастичног у себи.
У 20. веку смо научуили да је природа много другачија од онога што смо мислили. Ако погледамо на нивоу атома, видимо да се природа понаша много другачије, да део нас може да буде на два места истовремено. Сада знамо и да наш унивезум није одувек постојао и да је зачет пре 14 милијарди година. Модерна наука нам открива невидљиви свет и у том смислу наука је фантастична, приметио је Лајтмен.
Власник пет почасних доктората, први који је добио двоструко намештење на Масачусетском институту за технологију, у области природних и друштвених наука, бави се истраживањем у области астрофизике и уједно је аутор шест романа.
Од детињства је био заинтересован подједнако за науку и уметност и каже да је правио ракете, имао малу кућну лабораторију, али и писао поезију.
Сматра да се наука и уметност допуњују у човеку и да је само тако људско биће комплетно.
Верујем да интуиција, осећај света, важна и у науци и у уметности. И наука и уметност трагају за истином, само што уметност трага за унутрашњом истином, а наука за истином у спољашњем свету, истиче признати физичар.
Наука и уметност, сматра он, подједнако изражавају оно што је људско у нама.
Ми смо рационална, логична бића, а с друге стране смо спонтани сањари. Као људска бића имамо много аспеката у себи. Ако смо само научници или само уметници, нисмо комплетни. Потребни су нам мостови, али и слике, објаснио је Лајтмен.
