Такође, публика је својом издржљивошћу и реакцијама премашила очекивања представника Битеф фестивала.
“Публика је пребацила моја очекивања”, каже уметнички директор Иван Меденица, и наводи да је била мала излазност посетилаца након прва два-три сата представе, када се обично позоришни комади завршавају.
Он је рекао Танјугу да се око поноћи успоставио ритам који представа “Олимп” имала свуда где је играна, људи су улазили и излазили, током ноћи сала је била попуњена до половине и створила се синергија између глумаца и гледалаца.
“Нарочито је било узбудљиво од 21.30 до 00.30 сати зато што је публика буквално дисала са извођачима током психофизички веома захтевних сцена. Публика је без даха пратила и подржавала женске пируете које су трајале до изнемоглости извођача. Има фасцинантна сцена када глумица која игра Касандру врти косом 45 минута и доводи извођачицу до транса, а публика је реаговала страшном подршком”, истиче Меденица. Он је приметио интензивнију реакцију публике у Београду него у Антверпену где је претходно гледао “Олимп”.
Драмска списатељица Олга Димитријевић наизменично прати представу у сали и занимљиво кадрирање у директном преносу РТС-а и каже да се више рационално бави представом него што има емотивну реакцију.
”То силно изгарање на сцени, ванредне физичке способности, довођење себе преко свих крајњих граница може се ставити у паралелу са свима нама који успевамо да пливамо у свету у коме се од нас тражи да радимо преко својих могућности и граница, да дајемо све од себе и преко онога што можемо”, приметила је Димитријевић.
Глумица Маја Изетбеговић погледала је јуче 10 сати представе, отишла кући, наспавала се и вратила да погледа још четири-пет сати.
“Јединствено искуство. Не верујем да ћу доживети икад више тако нешто да је театар свеприсутан током целог дана и да цео дана планирамо у односу на представу”, рекла је Изетбеговић Тањугу, истичући визуелност представе и невероватну енергију глумаца.
“Не могу да се надивим тој посвећености, ентузијазму са којом извођачи улазе у представу и играју све време”, додала је она.
Драматург Жељко Хубач преноси утиске колега из иностранства да “уз толики медијски догађај који смо добили, некако фокусирали културу тамо где нисмо навикли да она постоји”.
“Цео тај феномен је нешто што је вредно озбиљног поштовања и скидам капу селектору и екипи из Битефа што су успели да све то ураде на овај начин и просто помислим да је некима стало како делује позоришна култура у Србији”, рекао је Хубач, коме је најупечатљиви део представе “Баханткиње”.
Хрватска глумица Ксенија Прохаска присетила се да је последњи пут била на Битефу са представом “Филомена Мартурано” Хрватског народног казалишта (Ријека), у режији Јагоша Марковића.
Признаје да “Олимп” није “њена шоља чаја”, али да је дотакла представа.
“Ја волим живети на сцени, а у овој представи глумци су заиста живели на сцени. Врло сам конзервативна па ми је тешко преживети неке ствари. Неке ствари су ми тешке, ја волим бити присутна на сцени и причати својом душом. Ови људи причају са огромном страшћу, једном махнитошћу, трансом који ја препознајем. Ово је сасвим другачији театар који ме иритира, љути, понижава, ствара одбојност и који ме буди и мислим да је то био главни циљ представе”, истакла је Прохаска.
“Нисам могла отићи са представе. Драго ми је да је Битеф моћан и да је театар присутан”, додала је она.
Драмска списатељица Миња Богавац оцењује да “Олимп” представља врсту споменика људској издржљивости.
“С једне стране гледамо невероватну издржљиовост извођача, а с друге стране смо ми. Њихова издржљивост је физичка, а наша је психичка. Треба издржати 24 сата, много је садржаја, али када на крају вратите све на план идеје, теме, видите да је у питању прича о издржљивости митова, који и даље чине основу наше цивилизације”, оценила је Богавац.
Она каже да нам представа сугерише и да је човечанство много издржљивије, отпорније у свакој својој структури него што смо мислили и да је “Олимп” занимљив догађај посматрајући са социјалног становишта.
“Ставили сте позоришну публику у условност рејв журке, а с друге стране је занимљив директан пренос који читаву Србију укључује у Битеф. Када сам читала коментаре на Твитеру, стекла сам утисак да се појавио онај жар првих издања Битефа када су се људи много спорили и када су постојала различита мишљења о Битефу и драго ми је што је фестивал вратио овом представом ту врсту традиције”, рекла је Богавац.
Публика је, преме њеним речима, први пут стављена у један хибридни жанр - између журке и представе и људи су се различито носили са тим.
“Чудно је срести уважене професоре, старије људе у фоајеу Сава Центра у четири ујутру након што целе ноћи нису спавали и по разговорима се види да је све отишло под тај третам времена које је сада измењено”, приметила је Богавац.
Десетоминутне овације за “Олимп”
Десетоминутним стојећим овацијама публика је у скоро пуној сали Сава Центра поздравила ансамбл 24-часовне представе “Олимп: У славу кула трагедије” прослављеног белгијског редитеља Јана Фабра.
Спектакуларним плесом свих 27 извођача прекривених бојом, завршена је представа која је почела у суботу у 18 сати и без престанка трајала 24 сата.
Брз ритам и плес извођча публика је на ногама пратила аплаузом, а пре гашења светла на сцени, четири глумице без одеће поручиле су: “Оставите се моћи, уживајте у сопственој трагедији. Диши, само диши и замисли нешто ново”.
Уследиле су десетоминитне овације и чинило се да публика и даље није уморна те је враћала извођаче на сцену више пута.
Једна од посетитељки се окренула ка Фабру који је представу пратио из последњег реда са својом техничком екипом и рекла “Хвала”.
Представници Битеф фестивала су добијали честитке за реализацију до сада најзахтевније продукције, а чули су се и коментрари “после овога не морам више ништа да гледам”.
Представа се заснива на целокупној грчкој митологији из Хомерових епова и трагедија Есхила, Софокла и Еурипида, а извођачи су током 24 часа превазилазили све границе своје физичке издржљивости.
Најазахтевније сцене, које су трајале до изнемоглости извођача, доводећи их до транса, публика је бодрила гласним аплаузом.
Сала је била полупуна и током ноћи, а захваљуцјухи телевизијском преносу, Битеф је овога пута био доступан људима широм Србије.
Гола тела, оргије, крвави злочини, славље Дионизија, сукоб са боговима, хероизам, све је то чинило јединствен спектакл “Олимп”, у коме је Фабр објединио низ жанрова.
Позоришни ствараоци, који су пратили представу, истичу да је “Олимп” “споменик људској издржљивости”, театар који ”иритира, љути, понижава, ствара одбојност и који буди”, “повратак позоришту”, у коме извођачи са огромном страшћу, махнитошћу играју и изазивају дивљење.
“Олимп”, који је по оцени појединих критичара променио историју савременог театра, свечано је отворио 51. Битеф фестивал.
Београдску публику до 30. септембра на “Епском путовању” очекује још пет представа - “Библија, први покушај” и “Царство небеско” Јернеја Лоренција, “Снег” и “Истребљење” Ерсана Мондтага и “(Са)слушање” Амира Резе Кухестанија.
