Заједничка поставка МСУВ и Галерије Бел арт замишљена је као скуп радова остварених у различим медијима у последњих двадесетак година и повезаних у јединствени низ.
– Основна идеја је кретање кроз галерију као путовање кроз историјско и лично време и суочавање са утицајем друштвених и цивилизацијских околности на индивидуални доживљај света и уметности – указује кустос изложбе Сава Степанов.
Стваралаштво Чедомира Васића чини преплет класичних и нових медија. Кренуо је од класичног сликарства да би временом стигао до видеа, неона, компјутерске анимације, лентикулара, амбијенталних поставки и других нових медија. Као полазиште користио је позната дела из историје уметности која је затим интерпретирао на свој начин уз помоћ нових медија. По речима уметника, преко тих познатих дела је желео да публика активније учествује у ликовном делу него што је само посматрање. Користио је, како каже снагу тих слика и свест о њима да понуди нови доживљај.
Лентикуларна слика “Нема представе”, урађена за ову изложбу, односи се се на слику Анастаса Боцарића „Велика народна скупштина 25. новембра 1918. у Новом Саду“ која се налази у истом простору. Звучну амбијенталну поставку “Сезонска распродаја” чини прожимање савремног звука са уметничке аукције са давном лицитацијом земљишних поседа после укидања Војне границе 1872. Лентикуларна слика “Мирно вече 11. септембра у Бачкој” из колекције МСУВ је омаж чувеној слици „Битка код Сенте“ Ференца Ајзенхута и могућим значењима проистеклим из чињенице да се одиграла 11. септембра (1697). Видео рад “Пут у Оз” настао је на изложби у Панчеву 1997. и бави се сликом „Сеоба Срба“ Паје Јовановића. Амбијентална поставка “Сан” настала је као доживљај теме Константиновог сна, једног од кључних догађаја у духовном преображају европске цивилизације.
Чедомир Васић (Београд, 1948) дипломирао је и магистрирао на сликарском одсеку Академије уметности у Београду код проф. Ђорђа Бошана. Излаже од 1969. у земљи и иностранству. Од 1976. бави се видеом као изражајним средством (траке, инсталације, амбијенти). Покренуо сликање мурала у Београду 1983. и остварио један број дела на јавним местима. Био је професор на Факултету ликовних уметности и Факултету драмских уметности, као ректор Универзитета уметности. Добитник је Награде “Сава Шумановић”, “Политикине” награде “Владислав Рибникар”, 20. Меморијала Надежде Петровић у Чачку, француског Ордена реда уметности и књижевности у рангу витеза.
Изложба се може погледати до 2. априла.
Н. Попов
