У стваралаштву једног од највећих српских сликара 20. века период од 1931. до преране смрти 1942. критичари оцењују као најзначајни део Шумановићевог опуса, као суштину његове личности и уметничке вере. Највише дела управо из тог периода чува се у Галерија слика„Сава Шумановић“ у Шиду, а ауторка поставке је директорка Весна Буројевић. Шумановић је припадао сликарској генерацији која је после Првог светског рата увела нашу уметност у савремене европске токове. Његову уметност обликовале су године школовања и живљења у Земуну, Загребу, Паризу и Шиду у којима се формирао његов препознатљив сликарски сензибилитет.
Последња деценија коју проводи у Шиду у стваралаштву Саве Шумановића представља заокружену целину која је почивала на веома чврстим основама. Као тема у тим годинама убедљиво доминира пејзаж, а друга омиљена тема му је акт. Највише дела насликао је током 1939. када се припремао за велику изложбу у Београду, као и током наредне године понесен успехом изложбе. Није било време да ужива у том успеху, рат је дошао и у Шид. Нека од најбољих дела настала су управо тих ратних година. Код Шумановића су живот, рад, уметност, сликарство, нераскидиво повезани. Сликао је до самог трагичног краја. Када је ухапшен, рано ујутро 28. августа 1942. године, на штафелају је остала управо довршена слика, последња из триптиха “Берачице”.
Н. П.
