и борити се са ветрењачама? Јер оба пута имају исти епилог - пише у поговору збирке прича “Три” Душан Патић (Зрењанин, 1962). После две збирке песама “Чиода (Улисов осмех)” и “Снови и додири (Пљусак стихова)” ово је прва прозна књига овог аутора, објављена у издању “Солариса”. Патић је иначе један од оснивача књижаре и издавачке куће “Соларис” из Новог Сада, као и преводилац са руског.
Збирку кратких прича “Три” критичар Вујица Огњеновић види наизглд као скицу будећег романа, али и више од тога: као трактат о бивствовању, живљењу и стварању. Патић се креће у широком распону од слике препознатљиве свакодневице, у коју смо пали и ми, до књижевних и историјских реминисценција, запажа Гојко Божовић истичући да аутор постепено и сугурно ствара позорницу на којој се указују стварне и симболичке силе овог времена. Илија Бакић скреће пажњу на мноштво приповедних манира код Патића, од реалистичких поставки преко хуморних тонова до фантазмагорије, гротеске и апсурдности у којима се преплиће неколико стварности, од оних санкцијских, хиперинфлацијских 1990-их, преко породичних интеракција (не увек мирољубих и пријатних) до варљивог света литературе и њених стваралаца - писаца. Тако се као један од јунака јавља Данил Хармс, чијим се песмама као преводилац Патић бавио.
Патић је, по речима Горана Самарyића, храбар и бескомпромисан, јер је као писац и зналац писања и књижевности и књижевног (не) живота пробио границе очаја, и од безизгледа и чемера креирао естетски став. Препоручујући ову књигу будућим читаоцима Самарyић указује да су наслови као овај право освежење и “инцидент у савременој регионалној књижевности”, и ко мисли да је немогуће у море књижевности додати неку другачију кап нека прочита ову књигу, кајања неће бити.
Н. Попов
