Зима кловнова и бахатих патуљака

Настављајући објављивање целокупног стрип серијала „Џеремаја“ сценаристе и цртача Хермана Ипена (1938), „Чаробна књига“ је знатижељним стрипољубцима понудила трећи том, тврдо укоричен, у пуном колору и врхунској штампи.

Епизоде „Афромерика“, „Гневна вода“ и „Зима кловнова“ објављене су 1982. и 1983. године, најпре у стрип магазинима а потом и у облику албума што је у то време био уобичајени манир који је подразумевао да се албум објави 3-4 године после магазинског „живота“ стрипа, с тим што нису сви стрипови из часописа добијали своју албумску верзију. Ипак, већ тада се осећало да је време великих стрип магазина на заласку највише због пада продаје који су, опет, поред других узрока изазвали и сами издавачи својим не превише разумним поступцима од којих је најважнији да је време између објављивања стрипа у наставцима и албума стално скраћивано све док се стрипови нису одмах појављивали као албуми, што је обесмишљавало праћење и куповину магазина.

„Џеремаја“ је у епизодама из овог тома већ потпуно формиран серијал (започет 1979. године) који Херман суверено води успевајући да у основну поставку приче – авантуре двојице момака у свету који опстаје на згаришту бивших САД уништених ратом између црне и беле расе – унесе не само константне, већ и да себи дозволи понеку екстраваганцију. Тако се прича о тета Марти, која се појављује у првој, четвртој и петој епизоди наставља у „Афромерици“ јер се, после бега из логора у „индијанској држави“ Марта, Џеремаја, Курди и старац Вуди смештају у заустављени вагон једношинске железнице и, обрађујући башту, животаре у миру и тишини. Али, идила је варљива јер комшије почињу да беже пред терором белих расиста из организације „Опстанак“ која је коначно изашла из подземних бункера. Мала дружина ће се наћи на удару „Опстанка“ а потом упасти у руке црних расиста затворених у свом граду. Избегавање вероватног сукоба биће двојако: с једне стране преговорима белих и црних вођа, а с друге елиминацијом екстремиста што убрзаном природном селекцијом што чистим насиљем. На крају епизоде, Марта и Вуди ће отићи својим путем (заједничким - чим пронађу првог свештеника) а Џеремаја и Курди оним који их води до епизоде „Гневна вода“ и градића у коме Џер покушава да нађе посао док мангуп Курди има другачије, уносније идеје пошто је чуо за планирање отмице размажене Лене, ћерке локалног тајкуна. Курди склања девојку у оближњу мочвару али Ленин отац не верује Џеремајиној верзији приче и организује потеру. Проблем усложњава чињеница да у мочвари живе врло необична бића - људи у симбиози са алгама. Бег из мочваре права је фантазмагорична ноћна мора. По изласку на „суво“ Лена сазнаје да јој је отац мртав и налази утеху у Џеровом друштву и загрљају. Пар одлази, а Курдијеву опаску да су се ипак извукли из незгодне ситуације, Џеремаја решава нокаутирањем пријатеља који остаје сам.

„Зима кловнова“ је прича о доживљајима младог пара без Курдија. Склањајући се од зиме они налазе брод препун чудних патуљака. Њихов предводник, кога зову Газда, нуди им гостопримство. Испрва све изгледа сјајно али Џер и Лена увиђају како су запали у необично друштво јер су патуљци бахати и разуздани, без осећаја за морално и зло. Лена открива кабину у којој је затворена девојчица Вини што ће разљутити домаћине па ће им одузети одећу и ћебад пуштајући их да се смрзну. Бекство са брода је немогуће све док се не огласи Газда и открије да ствари нису онакве каквима се чине, да је и он заробљеник и да ће им помоћи иако је свестан да то значи његову смрт. Тескобни колоплет насилних догађаја разрешава се ефектно у белини дубоког снега.

Сам Херман каже да овај албум сматра једним од 2-3 најуспелија у погледу атмосфере у којој се одвија односно да, како време одмиче, све већи значај придаје стварању атмосфере. Са оваквом изјавом сваки читалац серијала ће се сложити али ће, с друге стране, бити збуњен Хермановом изјавом поводом епизоде „Гневна вода“ у којој каже: „Наравно, намерно остављам ствари магловите и ништа не објашњавам, у противном би нестала напетост коју је мистерија створила. Када бих хтео да оправдам постојање тих створења (бића из мочваре, примедба аутора), морао бих да измаштам читаву једну псеудонауку, а то би било крајње бесмислено. Нисам превише склон научној фантастици, напротив, радије прибегавам тајанствености и приказујем помало чудне појаве које остају недоречене, али ипак имају своју улогу у причи.“

Научнофантастични темељ „Џеремаје“ је неспоран, док све појединости тог света не морају бити детаљно разјашњене и то нимало не умањује његову уверљивост. Чини се да је ова Херманова изјава потврда старе истине да уметничко дело „зна“ више од свог аутора.

Илија Бакић

EUR/RSD 120.3541
Најновије вести