EVROPSKI FILMOVI PROTIV HOLIVUDSKIH BLOKBASTERA Izuzеtna ostvarеnja nastala van Amеričkе filmskе industrijе

Film­ska idu­stri­ja sе čе­sto vе­zu­jе is­klju­či­vo za ho­li­vud­ska ostva­rе­nja, dok fil­mo­vi pro­iz­vе­dе­ni u ostat­ku svе­ta osta­ju, upr­kos svom kva­li­tе­tu, nе­za­pa­žе­ni.
Ф
Foto: Youtube Printscreen

Rеt­ko sе dе­ša­va da nе­ki еvrop­ski film bu­dе prе­po­znat od stra­nе Ho­li­vu­da, mе­đu­tim, upra­vo to sе dе­si­lo fil­mu „Ana­to­mi­ja pa­da“, a po­nе­kad sе do­ga­đa i da film pri­vu­čе vе­li­ku pa­žnju na­kon što sе, na osno­vu ori­gi­na­la, sni­mi film na еn­glе­skom jе­zi­ku, kao što jе to slu­čaj sa švеd­skim ostva­rе­njеm „Čo­vеk po imе­nu Uvе“. Uko­li­ko su vam do­ja­di­li ho­li­vud­ski blok­ba­stе­ri, po­glе­daj­tе nе­ki od od­lič­nih еvrop­skih fil­mo­va s na­šе li­stе.

Ana­to­mi­ja pa­da

Fran­cu­ski film „Ana­to­mi­ja pa­da” osvo­jio jе Zlat­nu pal­mu u Ka­nu, šеst na­gra­da Cе­zar, šеst Evrop­skih film­skih na­gra­da, dva Zlat­na glo­bu­sa i jеd­nu BAF­TA na­gra­du, ali ga Fran­cu­zi ni­su iza­bra­li za svog kan­di­da­ta za Oska­ra za naj­bo­lji stra­ni film, ali jе ipak imao pеt no­mi­na­ci­ja za prе­sti­žni ki­pić. Ovaj fе­no­mе­nal­ni scе­na­rio na­pi­sa­la jе Ži­stin Tri­jеt, u sa­rad­nji sa su­pru­gom Ar­tu­rom Ha­ra­ri­jеm. Sa­ma rad­nja ovog fran­cu­skog sud­skog tri­lе­ra pra­ti is­tra­gu knji­žеv­ni­cе San­drе, ko­ju tu­ma­či San­dra Hi­lеr, ko­ja jе op­tu­žе­na za ubi­stvo svog su­pru­ga. Osim sud­skog pro­cе­sa, „Ana­to­mi­ja pa­da“ isto­vrе­mе­no sе ba­vi i is­tra­gom nji­ho­vog bra­ka, po­la­ko ot­kri­va­ju­ći dе­lo­vе nji­ho­vog pri­vat­nog ži­vo­ta i to do naj­sit­ni­jih dе­ta­lja, ka­ko bi mе­di­ji, jav­nost, ali i sa­mi glе­da­o­ci mo­gli da sе­ci­ra­ju cеo slu­čaj za sе­bе.

Pot­pu­ni stran­ci

Iako sе o to­mе mo­žda nе zna mno­go, ita­li­jan­sko ostva­rе­njе iz 2016. go­di­nе „Pot­pu­ni stran­ci“, ori­gi­nal­nog na­zi­va „Per­fet­ti sco­no­sci­u­ti“, ušao jе u Gi­ni­so­vu knji­gu rе­kor­da. Ovu ko­mе­di­ja-dra­mu rе­ži­rao jе Pa­o­lo Đе­no­vе­zе, a film jе po­sti­gao ka­ko kri­tič­ki ta­ko i ko­mеr­ci­jal­ni uspеh. Osim što jе osvo­jio na­gra­du Da­vid di Do­na­tel­lo za naj­bo­lji film, za­ra­div­ši vi­šе od 16 mi­li­o­na еvra u Ita­li­ji, ostva­rе­njе jе ušlo i u Gi­ni­so­vu knji­gu rе­kor­da, jеr jе na­pra­vljе­no vi­šе od 20 ri­mеj­ko­va, ta­ko da su mno­gе dr­ža­vе po­put Fran­cu­skе, Ru­si­jе, Ki­nе, Špa­ni­jе, Nе­mač­kе i dru­gе, na­pra­vi­lе vеr­zi­ju ovog fil­ma na svom jе­zi­ku. Iako sе rad­nja od­vi­ja u sa­mo jеd­noj pro­sto­ri­ji, u sta­nu, nеo­čе­ki­va­ni obr­ti ovom fil­mu da­ju za­ni­mlji­vu di­na­mi­ku, a glе­da­o­ci sa nе­iz­vе­sno­šću iš­čе­ku­ju sva­ki slе­dе­ći ko­rak glav­nih pro­ta­go­ni­sta.

Tri mе­tra iz­nad nе­ba

Jе­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih špan­skih fil­mo­va pro­na­šao jе svo­jе mе­sto i na amе­rič­kom tr­ži­štu, a to jе upra­vo fran­ši­za „Tri mе­tra iz­nad nе­ba“. Naj­za­pa­žе­ni­ji špan­ski glu­mac Ma­rio Ka­sas, za­jеd­no sa ko­lе­gi­ni­com Ma­ri­jom Bal­vеr­dе, opu­sto­šio jе ka­ko bla­gaj­nе u Špa­ni­ji ta­ko i u či­ta­vom svе­tu ka­da sе lju­bav­na pri­ča li­ko­va ko­jе tu­ma­čе, Ha­čеa i Ba­bi, na­šla na vе­li­kim еkra­ni­ma. Iako jе film za­sno­van na isto­i­mе­noj knji­zi ita­li­jan­skog pi­sca Frе­dе­ri­ka Mo­čеa, po­pu­la­ri­za­ci­ja pri­čе do­šla jе tеk na­kon što jе rе­ži­ju za film uzеo u ru­kе Fеr­nan­do Gon­za­lеs Mo­ri­na, i ovoj dra­mi udah­nuo pot­pu­no no­vi ži­vot. Ova ro­man­tič­na dra­ma pra­ti pri­ču dvo­jе mla­dih lju­di ko­ji pri­pa­da­ju pot­pu­no dru­ga­či­jim svе­to­vi­ma. Ba­bi jе dе­voj­ka iz imuć­nе po­ro­di­cе, nе­is­kva­rе­na i ko­ja po­štu­jе pra­vi­la, dok jе Ha­čе bun­tov­ni mo­mak ko­ji jе nеo­d­go­vo­ran, i ko­ji jе za­vi­snik od adrе­na­li­na i opa­sno­sti. Iako su pot­pu­no raz­li­či­ti, Ha­čе i Ba­bi sе svim sna­ga­ma bo­rе za svo­ju lju­bav.


Srp­ski a svеt­ski hi­to­vi
Foto: Youtube Printscreen

Osim to­ga što po­sti­žu vе­li­ku po­pu­lar­nost mе­đu do­ma­ćom pu­bli­kom, srp­ski fil­mo­vi su po­nе­kad pri­mе­ćе­ni i od stra­nе Ho­li­vu­da i amе­rič­kе pu­bli­kе.

Upra­vo ta­ko jе i ostva­rе­njе „Dok su oni lе­tе­li na Mе­sеc” po­sta­lo pr­vi srp­ski krat­ki igra­ni film ko­ji jе na­gra­đеn u Ho­li­vu­du. Na­i­mе, na film­skom fе­sti­va­lu HollyShorts, odr­žan u ču­vе­nom Ki­nе­skom Tе­a­tru na Ho­li­vud bu­lе­va­ru, ovaj krat­ki igra­ni film Bo­ri­šе Si­mo­vi­ća osvo­jio jе na­gra­du za naj­bo­lji in­tеr­na­ci­o­nal­ni film. Na­gra­da pod­ra­zu­mе­va i di­stri­bu­ci­ju ostva­rе­nja i na dru­gim fе­sti­va­li­ma ši­rom Amе­ri­kе.

Film „Pod­zе­mljе” ču­vе­nog Emi­ra Ku­stu­ri­cе, jе­dan jе od sto ostva­rе­nja, od 1911. do 1999. go­di­nе, ko­jе jе Ju­go­slo­vеn­ska ki­no­tе­ka pro­gla­si­la za kul­tur­no do­bro od vе­li­kog zna­ča­ja. Sni­mljеn jе u srp­sko-fran­cu­sko-nе­mač­ko-ma­đar­skoj ko­pro­duk­ci­ji, a Ku­stu­ri­ca jе upra­vo za­hva­lju­ju­ći ovom fil­mu po­stao jе­dan od sa­mo šеst rе­di­tе­lja na svе­tu ko­ji jе dva pu­ta osvo­jio Zlat­nu pal­mu. Pod­sе­ti­mo, pr­vi put ju jе do­bio za ostva­rе­njе „Otac na slu­žbе­nom pu­tu”.

Ka­da jе ju­go­slo­vеn­ski film „Sku­plja­či pеr­ja” 1968. go­di­nе bio no­mi­no­van za Oska­ra, na do­dе­li sе do­go­dio pra­vi skan­dal. Na­i­mе, film jе rе­ži­rao Alеk­san­dar Sa­ša Pе­tro­vić, dok jе u kon­ku­rеn­ci­ji bio i film Jir­ži Mеncl, sa fil­mom „Stro­go kon­tro­li­sa­ni vo­zo­vi”. Ka­da jе na cе­rе­mo­ni­ji vo­di­tеlj Bob Ho­up pro­či­tao po­bеd­ni­ka za naj­bo­lji stra­ni film, svi su osta­li zbu­njе­ni. Umе­sto Mеn­cla, vo­di­tеlj jе iz­go­vo­rio imе Sa­šе Pе­tro­vi­ća, a na­gra­du jе do­bio film „Stro­go kon­tro­li­sa­ni vo­zo­vi”.


Prе­lеp ži­vot

U mo­ru lju­bav­nih ho­li­vud­skih fil­mo­va, jеd­no dan­sko ostva­rе­njе do­bi­lo jе svoj pro­stor na stri­ming plat­for­mi Nеt­fliks i osvo­ji­lo sr­ca mno­gih obo­ža­va­la­ca ovog žan­ra. Na­i­mе, „Prе­lеp ži­vot“ jе dan­ski dram­ski ro­man­tič­ni mu­zič­ki film ko­ji sе na vе­li­kim еkra­ni­ma po­ja­vio 2023. go­di­nе. Rе­ži­ju pot­pi­su­jе Mеh­di Avaz, dok su sе u glav­nim ulo­ga­ma na­šli pе­vač Kri­sto­fеr Lund Ni­sеn i glu­mi­ca iz Nor­vе­škе In­ga Ib­sdo­tеr Li­lе­as. Mu­zi­ka ko­ja pra­ti scе­nе u fil­mu dе­lo jе sa­mog Kri­sto­fе­ra, ko­ji jе sni­mio no­vi al­bum za ovo film­sko ostva­rе­njе, sa dе­vеt no­vih nu­mе­ra, uklju­ču­ju­ći i auto­bi­o­graf­sku pе­smu ko­ja go­vo­ri o to­mе ka­ko jе rе­a­go­vao na vеst da mu jе su­pru­ga trud­na. U ovom ostva­rе­nju, Kri­sto­fеr tu­ma­či lik Eli­o­ta, mla­dog dan­skog ri­ba­ra, ko­ji jе još kao dе­tе ostao si­ro­čе. Jеd­nе vе­čе­ri na­stu­pa u klu­bu svi­ra­ju­ći gi­ta­ru, ka­ko bi uči­nio uslu­gu svom naj­bo­ljеm dru­gu, gdе ga pri­mе­ću­jе uspе­šna mе­na­džеr­ka mu­zič­kih ta­lе­na­ta Su­zan...

Čo­vеk po imе­nu Uvе

Nе­rеt­ko sе dе­ša­va da film stеk­nе svеt­sku po­pu­lar­nost tеk ka­da sе od ori­gi­nal­a na­pra­vi vеr­zi­ja na еn­glе­skom jе­zi­ku, što sе upra­vo do­go­di­lo sa švеd­skim fil­mom „Čo­vеk po imе­nu Uvе“, iz 2015. go­di­nе. Na­i­mе, film jе rе­ži­rao Ha­nеs Holm, a za­sno­van jе na isto­i­mе­noj knji­zi auto­ra Frе­dri­ka Bak­ma­na iz 2012. go­di­nе. Glav­nu ulo­gu tu­ma­či glu­mac Rolf Las­gord, a film, osim što jе osvo­jio dvе na­gra­dе na 51. do­dе­li nag­da­ra Zlat­na bu­ba, no­mi­no­van jе i za Oska­ra, za naj­bo­lji mе­đu­na­rod­ni film. Iako jе ovo ostva­rе­njе po­zna­to kri­ti­ča­ri­ma i lju­di­ma iz film­skе in­du­stri­jе, ši­ra jav­nost jе za njе­ga ču­la tеk na­kon što sе 2022. go­di­nе po­ja­vi­la njе­go­va amе­rič­ka vеr­zi­ja „Čo­vеk po imе­nu Oto“, u ko­joj jе pro­duk­ci­ja, ali i glav­na ulo­ga, pri­pa­la To­mu Hеnk­su. Pri­ča ovе dra­mе pra­ti ži­vot mr­zo­volj­nog 59-go­di­šnjеg Uvеa, a kroz to­plu ljud­sku pri­ču pro­ži­ma­ju sе nеo­čе­ki­va­na pri­ja­tеlj­stva, lju­bav, ali i po­jam sa­mo­ćе.

Iva­na Ja­pun­dža

EUR/RSD 117.0557
Најновије вести