Na pozornici se ništa ne poklanja

koji se kalio na pozorišnoj sceni Sente, samo je jedna od ostvarenih za pola veka bitisanja na daskama koje život znače. Partnerka u „Krivici” u ulozi Goce bila mu je Katica Šokac, stalna članica ansambla Srpskog pozorišta u Mađarskoj.

Za Unginovića ovaj angažman na budimpeštanskoj sceni je još jedno veliko iskustvo, posle igranja u profesionalnim ansamblima Narodnog pozorišta u Kikindi i Srpskog pozorišta u Mađarskoj. 

- Tekst Romčevićeve „Krivice” je zahtevan jer je tako pisan da je svaka slika zasebna priča i od glumca zahteva novo stanje. Pošto se slike razvijaju jako brzo, kao na filmskoj traci, glumac mora izuzetno dobro da se slaže sa partnerkom na bini - utisak je Unginovića nakon premijere u Budimpešti. 

Romčevićeva drama govori o pokušaju dvoje ljudi da na razvalinama stare porodice osnuju novu, da u poslednjem susretu iznova započnu život, boreći se sa osećajem krivice pred zanemelim dečakom, Gocinim sinom, i životom iz kojeg je nemoguće „izmigoljiti se“. U ovoj psihološkoj drami nabijenoj emocijama Branislav Unginović i Katica Šokac odlično su se snašli u veoma složenim likovima dvoje ugroženih i veoma usamljenih ljudi.

Unginović je na srpskoj pozorišnoj sceni u Budimpešti ranije igrao u komadu „Pa, izvolte u Sakule”, a pretprošle sezone u komadu Radoslava Zlatana Dorića „Čudo u Rondeli”, povodom dva veka prve srpske pozorišne predstave „Kreštalica” Joakima Vujića u mađarskoj prestonici.

U bogatoj glumačkoj karijeri izneo je 38 premijernih uloga, oko 500 predstava na pozornicama širom Srbiji i inostranstvu zajedno sa vodećim glumačkim ansamblom senćanske Kamerne scene „Miroslav Antić„, jednog od najboljih amaterskih pozorišta u našoj zemlji. Pored toga, ima i pet režija i učešće u dvadesetak recitala.

Posebno mu je zapažena uloga Agatona u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici” koju je sa senćanskom trupom u prošloj sezoni režirao Dejan Cicmilović, upravo u sezoni kada je Unginović obeležio izuzetan jubilej. Za tumačenje tog lika na sebi svojstven način Unginović je dobio brojna priznanja, između ostalog za najbolja glumačka ostvarenja na pokrajinskoj i republičkoj smotri, po drugi put pripao mu je „Štap Milivoja Živanovića” na festivalu u Požarevcu, internacionalan nagrada na festivalu u Laktašima i mnoge druge.

- Za dugo i uspešno opstajanje na sceni treba biti privržen glumi i voleti pozorište - kaže Branislav Unginović, koji je ljubav prema pozorištu nasledio od oca Milana koji je puno truda ugrađivao u pozorišni život Sente, radeći pre svega dečije predstave i moderna mala scenska ostvarenja savremenih dramskih pisaca. 

Unginović uverava da se, za nešto lepo što se dešava na daskama koje život znače, mora mnogo žrtvovati.

- Treba prihvatiti da uspeh ne dolazi odmah, nego da je potrebno izuzetno puno rada i odricanja da bi se došlo do cilja. Na pozornici se ništa ne poklanja, već treba istrajati da bi sazreo i kao čovek i kao glumac. Priznanja i nagrade ili dođu ili ne, ali meni je drago da sam uz profesiju druge struke na pozorišnoj sceni proživeo 50 godina. Glumci izlaze na scenu radi publike, nagrade su “nužno zlo”, one idu sa festivalima, međutim, ne treba predstavu postavljati na scenu ili uzimati ulogu prevashodno zbog nagrada. Treba uživati u radu u tom procesu stvaranja komada i tumačenju jednog lika, a kada se sve to iznese na scenu publika zna najbolje da nagradi aplauzima i upamti. Najviše imam nagrada od publike, koje su mi i najdraže, pre svega kada se i kada prođe vreme poklonici pozorišta sete neke moje uloge, likova koje sam tumačio i koji su ostavili traga u pozorišnom životu - ne krije zadovoljstvo postignutim na pozorišnoj sceni Branislav Unginović.

Milorad Mitrović