Mora da se plati odvodnjavanje okućnica, njiva, placeva...

 dok je oni koji je plaćaju na građevinsko zemljište sada dobijaju prvi put. Rešenja se odnose na prošlu, odnosno pretprošlu godinu.Sam Zakon o vodama donet je još 2010. i dopunjavan 2011. Ali se rešenja pojavljuju tek sada. Kada, kako, zašto?. Odgovor na to pitanje obećali su nam u Poreskoj upravi narednih dana. U svakom slučaju, nova rešenja i nove obaveze su u skladu sa zakonom.

Evo šta u Poreskoj upravi Srbije, za sada, kažu. Oni su pojasnili da je naknada regulisana Zakonom o vodama i plaća se za uređenje vodnog režima zemljišta na meliracionom području. To je naknada za odvodnjavanje suvišnih voda sistemima kojima upravljaju javna vodoprivredna preduzeća. Ovu naknadu plaća vlasnik ili korisnik poljoprivrednog, šumskog, gradskog ili građevinskog zemljišta. Ova obaveza ne odnosi se na zemljište koje se nalazi ispod zgrada, to jest višespratnica u gradovima. .Tako govori član 171 Zakona o vodama.



Član 170 istog zakona kaže da se naknada naplaćuje za građevinsko zemljište samo ako na toj praceli nije izgrađen sistem za odvođenje atmosferskih voda. Ovog člana setili su se u jednom vodoprivrendom preduzeću gde nisu hteli u novine. Oni kažu da znaju odakle sve to .Rešenja koja su ovih dana uzburkala duhove urađena su po nalogu Direkcije za vode Srbije iz Beograda ,a na osnovu podataka iz Katastra Prema podacima koje su oni dostavili poreznicima kreirana su rešenja.

Evo kako U PU Srbije to objašnjavaju. Poreska uprava Srbije radi obračun i zaduživanje građana obveznika za fizička lica vlasnike, odnosno korisnike pomenutih parcela .Sada je u toku uručivanje rešenja kojima je utvrđena naknada za odvodnjavanje  za građevinsko zemljište za 2013. godinu i poljoprivredno ,šumsko i građevinsko zemljište za 2014. godinu . Sumu upisnu u rešenju obveznik je dužan da plati u roku od 15 dana od dostave.



Pošto zemlja ispod zgrade nije obuhvaćena, očigleno da su vlasnici ili korisnici stanova dobili rešenja na okućnice oko zgrada, a gde nema atmosferske kanalizacije. Ili su bar takav podatak dobili poreznici. Po tome kako reaguju građani koji su rešenja dobili, izgleda da ona nisu baš transparentna.

Vodoprivrednim preduzećima ovih dana su se javljali i građani i privrednici koji su dobili ova rešnja. Međutim, oni nisu prava adresa. Tačnije oni niti ubiraju namet niti ga razrezuju. Tek kada se skupi u republičku kasu, deli se ostalim korisnicima pa i oni dobijaju svoj deo.



Problem je u tome, da podsetimo, što je naša čitateljka donela  rešenje u kojem joj se, za stan u Šekspirovoj ulici od tridesetak kvadratnih metara u Novom Sadu, naplaćuje odvođenje voda sa građevinskog i sa poljoprivrednog zemljišta. Kako ona tvrdi da nema nikakvu baštu, njivu, vikendicu ili slično, nije joj bilo jasno zašto joj je naplaćen porez na 174 kvdaratna metra poljoprivrednog zemljišta. S druge strane, površina od 200 kvadrata građevinskog zemljišta očigledno se odnosi na celokupnu površinu osnove zgrade, što bi značilo da su i njene komšije iz zgrade takođe dobile istu cifru poreza. Takođe, druga naša čitateljka iz Novog Sada dobila je da plati 700 dinara za odvodnjavanje građevinskog zemljište od 230 kvadrata. Samo u Novom Sadu ovih dana je podeljeno skoro 30.000 rešenja o naknadi za odvodnjavanje.



D. Vujošević

 

Da se zna gde se troši



- Naknade se posredno slivaju na račune vodoprivrednih preduzeća koja se bave odvodnjavanjem. Kada bi građani tačno znali kako se i gde troši novac koji su platili verovatno bi i lakše prihvatili ovu obavezu-kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić. On napominje da je potrebno da obveznici koji plaćaju ovu naknadu i osete da su usluge koje su platili bolje i kvalitenije.