Srbija imovinom gazduje ko pijani milioner

koliko godišnje prihoduje, a koliko bi mogla kada bi sve držala pod kontrolom. U ovom trenutku niko nema tačne podatke o tome koliko državne imovine stoji neskorišćeno, prazno, oronulo, pokradeno... Sasvim je izvesno da nema grada u Srbiji u kojem nema praznih državnih zgrada, kasarni, zgrada propalih preduzeća, nezavršenih objekata… Jednostavno, godinama loši propisi, a i nemar, stvaraju prostor za nedomaćinsko gazdovanje državnom imovinom, mada bi se od nje mogle popuniti poveće „rupe” u bušnom srpskom buyetu. Da država ima priliku – a sama je mora stvoriti – da domaćinski raspolaže imovinom koju ima, da je izdaje u zakup ili prodaje ono što joj više nije potrebno, prihodi u buyetu znatno bi porasli i veliko je pitanje da li bi se onda morao stezati kaiš na zaposlenima i penzionerima.

Zbog nepoštovanja jedinstvene evidencije državnih nepokretnosti, Vlada Srbije nema kontrolu nad raspolaganjem nepokretnostima, a samim tim ni priliku da uveća prihode od raspolaganja njima. Tim pre što sadašnji korisnici državne imovine, po tvrdnjama predsednika Državne revizorske institucije Radoslava Sretenovića, sada državnu imovinu koriste bez primene tržišnih principa, odnosno za nju ne plaćaju kao što bi morali da je u pitanju bilo čija imovina koja se izdaje u zakup ili koristi na osnovu ugovora.

U evidenciji Republičke direkcije za imovinu, koja bi morala da ima jedinstvenu evidenciju državnih nepokretnosti, uneto je ukupno 551.946 jedinica, što ne znači da je popisano toliko nepokretnosti jer je utvrđeno da su neke evidentirane više puta. Sretenović je kao primer naveo zgradu Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici 22–26 u Beogadu, koja je uneta u evidenciju državnih nepokretnosti čak 31 put, dok zgrada Ministarstva finansija ima 11 unosa. Vrhovna državna revizorka u Sektoru za reviziju svrsishodnosti poslovanja Svetlana Toma Aleksić objašnjava da je ukupna površina popisanih nepokretnosti blizu sedam milijardi kvadratnih metara, a knjigovodstvena vrednost te imovine je 683 milijarde dinara.

Ona tvrdi da je ta vrednost nepokretnosti u državnom vlasništvu nerealna jer je svega za 20 odsto njih upisana revalorizovana vrednost, dok za ostale piše nula ili ne stoji ništa.

– Gubici države koji zbog toga nastaju, ali i mogući prihodi, za sada se ne mogu tačno proceniti jer nije utvrđeno činjenično stanje čime država raspolaže – naglasila je Svetlana Toma Aleksić.

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će naći zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini države koji je uputila Vlada Srbije. U obrazloženju tog zakonskog akta ističe se da se plan fiskalne konsolidacije države zasniva na smanjenju rashodovne strane buyeta, a prodaja nepokretnosti u državnoj svojini doneće dodatne prihode u republičku kasu. Tek kada taj zakon prođe, deo državne imovine biće ponuđen na prodaju, tako da će po tržišnoj vrednosti moći da se kupe državni stanovi, garaže, lokali. U promet se, kada se izuzmu one državne nepokretnosti koje se ne mogu i ne smeju prodati, stavlja 581 stambena zgrada, 91 poslovna zgrada, oko 600 poslovnih prostora.

LJ. Malešević

Kakav je spisak

Od ukupno 551.946 unosa u bazu podataka Republičke direkcije za imovinu, 441.516 nema iskazanu knjigovodstvenu vrednost, za 7.027 nije naveden naziv korisnika, 165.147 nije svrstano u vrste i podvrste nepokretnosti, a 2.651 je bez naziva vrste nepokretnosti. Po podacima Republičke direkcije za imovinu, trenutno ima 100 ugovora o zakupu državnih poslovnih kvadrata. Uz to, Ministarstvo odbrane kao korisnik državne imovine ima 22 ugovora o zakupu nepokretnosti.