Nasilnici u porodici mogli bi ostati bez legalnih pištolja i pušaka

posedovanje oružja, koja bi se primenjivala i na nasilnike u porodici. Naime, praksa je pokazala da su mnoga ubistva u porodičnim tragedijama izvršena upravo oružjem za čije je posedovanje nasilnik imao redovnu dozvolu. Zbog toga se opravdano postavilo pitanje može li mu ta dozvola nakon izdržavanja kazne ostati ili je treba trajno oduzeti.

Po podacima policije i Tužilaštva, najveći broj počinjenih ubistava učinjen je upravo legalnim oružjem, za čije držanje su vlasnici imali dozvolu, dok se u kriminalnim obračunima po pravilu koristi ilegalno oružje, kojem se teško može uđi u trag. Osim toga, učestala samoubistva takođe su iz oružja za koje je vlasnik imao redovnu dozvolu.

Procenjuje se da trenutno u Srbiji ima 1,2 milion registrovanih dugih i kratkih cevi. U tu brojku nije uračunato oružje koje pripada Vojsci i policiji. Ukoliko se to uporedi s brojem stanovnika, dolazi se do podatka da je Srbija u samom vrhu svetske lestvice, na petom mestu po broju legalno naoružanih građana, odnosno trećem u Evropi. Uz to, treba dodati i procenu da u ilegalnom posedu građana ima i do 900.000 pušaka i pištolja, što bi značilo da gotovo svaki drugi stanovnik ima neku „pucu“. Ogroman broj oružja kod građana, što legalnog što ilegalnog, smatra se posledicom nedavnih ratova po prostoru bivše Jugoslavije, ali i povećanim trendom kriminalnih akcija i sve učestalijim shvatanjem da svako može da nosi ili nabavi pištolj.

Jer, ma koliko se policija i drugi državni organi trudili da stanu na put ilegalnoj prodaji oružja, činjenica je da njega na tržištu ima i da za relativno malu svotu svako može da ga kupi. Dakako, sada je ponuda daleko manja nego prethodnih godina, ali je nesporno da i dalje ima onih koji zarađuju prodajući ilegalno nabavljeno oružje. Nakon što je država sprovela akciju legalizacije nelegalnog oružja, povećan je broj onih koji jesu legalizovali puške i pištolje koje godinama imaju, ali je ostalo otvoreno pitanje da li su oni zaista podobni da ga poseduju.

Izmena Zakona o oružju značila bi da sud trajno oduzima dozvolu onima koji su oružjem počinili neki zločin, ali i onima koji prete ili bilo koga zatrašuju upravo oružjem koje poseduju.

U mnogim slučajevima bi to dovelo do toga da, umesto privremenog oduzimanja oružja onom ko je samo pretio ili zastrašivao, ono bude trajno oduzeto jer ne postoji garancija da on istim tim pištoljem ili puškom jednom zaista neće počiniti zločin, odnosno preći s pretnji na delo. Mnogo je bolje nekom oduzeti oružje na vreme nego čekati da on njime počini zločin, kada je kasno za bilo kakvu meru.

Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije iz 2013. godine, nešto više od polovine smrtnih slučajeva koje su posledica upotrebe vatrenog oružja su samoubistva. Statistika pokazuje da muškarci šest puta češće dižu ruke na sebe nego žene, dok na dva ubijena muškarca ide jedna žena.

LJ. Malešević

Provera zdravlja svakih pet godina

Pooštriće se i kontrola izdatih dozvola jer ne znači da je neko ko je dobio dozvolu za oružje – dobio trajno i bez ikakvih uslova. Naime, onaj ko dobije dozvolu za oružje moraće svakih pet godina da dokazuje zdravstvenu sposobnost za njeno produženje. Po izdavanju dozvole, MUP ima obavezu da obavesti izabranog lekara da njegov pacijent ima dozvolu za oružje, a lekar ima obavezu da prijavi policiji ukoliko dođe do promene zdravstvenog stanja pacijenta, ili ako postoje takve sumnje, koje bi mogle uticati na rukovanje oružjem.

Praksa je pokazala da legalni nosioci dozvola za oružje za nekoliko godina dođu u zdravstvene tegobe koje ponekad rešavaju tako što dižu ruku na sebe. Ubijaju se upravo iz pištolja ili pušaka za koje imaju legalne dozvole, a da pri tom niko nije reagovao ili ni primetio da imaju zdravstvenih problema koji mogu dovesti do takvog krajnjeg ishoda.