Sahranjivanje i održavanje grobalja za sada samo u rukama JKP

Zakona o komunalnim delatnostima, to će moći da čine i privana preduzeća. Vršilac dužnosti pomoćnice ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Jovanka Atanacković najavila je da će biti razmotreni trenutni problemi i ono što žele privatni pogrebni preduzetnici, objašnjavajući da je potrebno stvoriti određeni tržišni sistem i razmišljati o liberalizaciji ove delatnosti.

Ona je pojasnila da je zakonskim rešenjem predviđeno da za sahranjivanje i održavanje groblja može da se kandiduje i ovu delatnost obavlja samo javno preduzeće ili privredno društvo koje ima minimum 51 odsto javnog kapitala. Međutim, dodala je, ono što je jako bitno jeste da i sada postoji mogućnost da privatna pogrebna preduzeća rade svoj posao.

Privatna pogrebna preduzeća u Srbiji, a ima ih preko 150, tvrde suprotno. Kako kažu, po postojećim propisima ne mogu da se registruju pod šifrom delatnosti “pogrebne usluge” – mada im je upravo to u opisu posla, te su praktično naterani da godinama ovaj posao rade “na crno”. Predstavnici privatnih pogrebnih preduzeća kažu da im se posao svodi na to da obavljaju priremne radnje pre nego što pokojnik bude sahranjen. Kako praktično obavljaju nelegalnu delatnost, u stalnom su riziku da njihov rad bude zabranjen i da ih inspekcija kazni visokim dinarskim kaznama zbog ilegalnog rada.

Problem je nastao kada je Zakonom o komunalnim delatnostima iz 2011. zabranjeno privatnim preduzećima da rade u oblasti pogrebnih usluga i tako otvoren prostor za monopolizaciju javno-komunalnih preduzeća u ovoj oblasti. Agencija za privredne registre, tumačeći Zakon o komunalnim delatnostima u kojem piše da se pogrebnim uslugama mogu baviti samo preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, odbila je da privatna pogrebna preduzeća registruje pod šifrom delatnosti “pogrebne usluge”. Na taj način je direktno oko 3.260 zaposlenih u privatnim pogrebnim preduzećima otišlo u nelegalan rad.

Inače, ovaj Zakon je na isti način praktično zabranio i crkvama i verskim zajednicama da slobodno raspolažu svojom imovinom u koju spadaju i mnoga crkvena groblja. U Mreži za poslovnu saradnju tvrde da su sada i crkve i verske zajednice naterane da plaćaju javna-komunalna preduzeća da im održavaju groblja, što predstavlja kršenje člana 6. Zakona o crkvama i verskim zajednica i ograničava autonomiju crkava i verskih zajednica.

Zbog problema koji je sporni član Zakona o komunalnim delatnostima doneo privatnim pogrebnim preduzećima, Udruženje privatnih pogrebnika Srbije, po rečima njegovog predsednika Dragana Zdelara, podnelo je zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu njegove ustanovnosti, a predstavnici tog udruženja potražili su i pomoć zaštitnika građana Saše Jankovića.

LJ. Malešević

Naknada Fonda PIO jedino za opremu pokojnika

Naknada pogrebnih troškova koje se isplaćuju porodici preminulih penzionera, ili onome ko plati sahranu u naredna tri meseca iznose 34.746 dinara za korisnike penzija svih kategorija. Nakon smrti penzionera dovoljno je da porodica priloži poslednji penzionerski ček i da za taj novac kupi opremu za sahranjivanje pokojnika.

Ukoliko neko želi da uzme opremu za pokojnika čija vrednost prelazi više od 35.000 dinara, može da doplati do tražene sume.

Potvrdu jednako koriste i obezbeđuju pokrivanje ovih troškova i privatna pogrebna preduzeća i javno-komunalno preduzeće. Međutim, tim iznosom Fonda PIO pokrivaju se samo troškovi pripreme pokojnika za sahranjivanje, dok porodica pored toga mora da plati samo sahranjivanje i mesto na groblju.