Električnom energijom do jeftinije tople vode

i da godišnje od tog posla prihoduje oko 2,7 miliona evra, kaže za „Dnevnik” rukovodilac sektora za proizvodnju  i distribuciju toplotne energije Novosadske toplane Dušan Macura. To bi, po Macurinim rečima, posredno doprinelo i smanjenju cene tople potrošne vode, jer je po novoj metodologiji koju je propisala republička vlada, strogo određeno formiranje cene, uslovljava njeno sniženje u slučaju manjih troškova proizvodnje.

- Još 2011. godine počeli smo da razmišljamo o izgradnji kogenerativnog postrojenja (CHP) za proizvodnju električne i toplotne energije za pripremu tople potrošne vode i prilikom rekonstrukcije toplane „Zapad” ostavili smo prostor za tu namenu. Iste godine uradili smo i idejni projekat, na osnovu kog smo 2012. godine konkurisali u 4. fazi programa nemačke razvojne banke KfNJ, gde smo dobili kredit za tri strateška razvojna projekta od ukupno 11 miliona evra po veoma povoljnim uslovima, od kojih je 2015. godine na međunarodnom tenderu za CHP izdvojeno 6,2 miliona evra - kaže Macura.

Izgradnja postrojenja ugvorena je sa konzorcijumom „Energotehnika - Južna Bačka” i „General Electric„ u julu ove godine, a naredne nedelje u Novi Sad stižu tri gasna motora od po 3,3 megavata iz fabrike američkog giganta u Austriji. Tedner za ovaj posao raspisala je KfNJ banka i Ministarstvo rudarstva i energetike, koji i nadziru realizaciju celog projekta.

Po Macurinim rečima, izgradnja CHP postrojenja u Novom Sadu trenutno je najveći projekat kogeneracije u ovom delu Evrope, koji će se „Novosadskoj toplani“ isplatiti u roku od 2,2 godine.

- Zbog visoke energetske efikasnosti CHP-a, ova tehnologija se tretira kao obnovljivi izvor energije, kako u EU, tako i u Srbiji i cena tako proizvedene električne energije se subvencioniše, te je ona u ovom slučaju dvostruko skuplja od struje proizvedene konvecionalnim metodima. Mi ćemo 12 godina struju proizvoditi po ovim uslovima, a u isto vreme proizvoditi toplotnu energiju za pripremu tople potrošne vode za preko 20.000 domaćinstava na Novom naselju i Detelinari. Kako je cena tople potrošne vode sada relativno visoka, na ovaj način bismo, kroz povećanu efikasnost sistema za proizvodnju tople potrošne vode, nakon perioda povrata investicionih ulaganja, smanjili njenu cenu za krajnje korisnike, što je osnovni cilj projekta - objašnjava Macura.

Po njegovim rečima, sistem daljinskog grejanja u Novom Sadu više od 30 godina svrstava ga u red najrazvijenijih gradova Evrope. Kogeneracija struje, toplote i vodene pare uvedena je još 1982. godine prilikom izgradnje TE-TO, a nakon „Zapada”, modernizacija proizvodnog procesa trebalo bi da se primeni i na toplani „Jug”. Ukoliko se uzme u obzir, zaključuje Macura, da Novi Sad godišnje za nabavku gasa izdvaja oko 40 miliona evra, i da ti troškovi čine dve trećine troškova Toplane, svaka ušteda u ovom segmentu znači da više novca ostaje građanima, gradu i državi.

S. Krstić