TEMA: Lepši pol bije bitku u muškom svetu politike

niti premijerku, nasuprot Hrvatskoj, gde su se one oprobale na obe najviše državne funkcije. Situacija je sasvim drugačija kada je o republičkom parlamentu reč pa je na čelu te institucije po treći put žena, nakon što je Maja Gojković izabrana za prvu među jednakima. U Skupštini Srbije poslanice „štite“ zakonske kvote pa je, samim tim, na izbornoj listi svako treće mesto „rezervisano“ za žene. U odborima parlamenta, gde takvih kvota nema, od 20 odborskih čelnika, osam su pripadnice „slabijeg pola“, dok je od šest potpredsednika Skupštine, samo jedna žena. Kada je o Vladi Srbije reč, od četiri potpredsedničke fotelje, dve su pripale ženama – Zorani Mihajlović i Kori Udovički – a od 14 ministarskih, samo dve – Jadranki Joksimović, ministarki bez portfelja zaduženoj za evropske integracije, i Snežani Bogosavljević Bošković, koja vodi resor poljoprivrede i zaštite životne sredine.

O tome da li je pozicija koju su žene zauzele na domaćoj političkoj sceni ravnopravna s onom koju imaju muškarci-političari za „Dnevnik“ govore predsednica IO SPS-a i šefice srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a Dijana Vukomanović, predsednica Odbora za inostrane poslove i šefica naše delegacije u PS SE Aleksandra Đurović (SNS), potpredsednica NS-a i narodna poslanica Dubravka Filipovski, poslanica u klubu DS-a, nestranačka ličnost i borac za ljudska prava Aida Ćorović i predsednica Skupštine grada Novog Sada Jelena Crnogorac (JS).

– Polazim od sledeće činjenice – ako postoji muška i ženska strana života, onda bi trebalo da postoji i muška i ženska strana politike – kaže Dijana Vukomanović. – Ali, istina je da je u Srbiji još uvek baviti se politikom muško zanimanje, mada su žene većinsko stanovništvo. Ako se uporedi broj žena na najvišim državnim, političkim, partijskim, društvenim funkcijama, tu još uvek dominiraju muškarci, ali žene se bore za svoj položaj i sve više njih želi da uđe aktivno u politiku i da se bavi nekim javnim zanimanjima. Međutim, to se u muškom svetu politike u Srbiji još  uvek podrazumeva kao muška privilegija. Smatra se da je dobro što su žene u mnogo manjem obimu umešane u razne korupcionaške afere, ali one još uvek nisu navikle da idu u glavnu političku instituciju Srbije, a to je još uvek kafana i restoran. Jer, ključno u politici jeste umrežavanje i komuniciranje. Mnogi dogovori se ne odvijaju samo u političkim institucijama nego i u nekom međusobnom druženju, van institucija. Ali to su pravila koja važe i drugde u svetu, ne samo u Srbiji.

– Ženama u politici zameram da nemaju razvijen takmičarski duh. Tek kada shvate da je to ne samo ozbiljan posao nego da zateva da se malo pokažu i „mišići“ i neki „grublji“ način borbe za bilo koju društvenu poziciju, žene će biti vidljivije u politici. U stranci sam na operativnoj funkciji, a tu važi ključno pravilo da se to ne obavlja preko mobilnog telefona,niti iz kabineta nego se ide na teren. Važan je kontakt s ljudima i poznavanje Srbije. Tu su muškarci opet u prednosti, ali i mi žene se trudimo, jer žene moraju da se naviknu na to da je politika posao 24 sata, da si uvek dostupan i spreman da ideš među narod, ne samo među članstvo i simpatizere – kaže Dijana Vukomanović.

– Biti političarka nigde nije tako jednostavno zato što je politika takva profesija u kojoj nemate ni radno vreme, niti unapred definisane obaveze da biste isplanirali vreme s porodicom – kaže Aleksandra Đurović. – Mi koje smo dobile i nekakvu privilegiju u parlamentu da radimo i da se borimo za ženska prava, ne treba nikada da zaboravimo na sve te žene koje su ugrožene i koje trpe nasilje u porodici, ali se trude da se izbore i za neka druga prava – na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i jednako plaćen posao.

Moje iskustvo iz boravka u inostranstvu je da, kada je o položaju muškaraca i žena u reč, to slična priča. Kada sam, recimo, prvi put krenula u u Strazbur da predstavljam Srbiju, imala sam malo drugačiju sliku, misleći da mi u Srbiji tek treba da se izborimo za prava žena koja postoje na Zapadu. Međutim, shvatila sam da to nije rešeno ni u drugim zemljama, u kojima mi u Srbiji mislimo da žene imaju mnogo više prava i da su uključene u političko odlučivanje. To nije ta situacija u njihovim zemljama. Bila sam iznenađena kada sam videla da u francuskom parlamentu ima ispod 20 procenata žena, a mi smo se izborili za trećinu. Vidimo da i neke razvijene evropske zemlje nisu uspele da reše taj problem da oba pola imaju jednake mogućnosti. To je nešto na čemu treba da insistiramo i ovde i u inostranstvu. Ali je za mene posebno zanimljivo da se sve češće namešta situacija da mi iz Srbije dolazimo u inostranstvo i pričamo o tome da smo dobar primer kako smo se mi u našem parlamentu lepo organizovale preko Ženske parlamentarne mreže. Znači, situacija u Srbiji nije tako loša kako se često ovde ima utisak – ističe Aleksandra Đurović. – Zaista smatram da u Srbiji pol nije prepreka da neka žena dođe u poziciju da postane predsednica države ili premijerka. Suština je u tome da treba da imamo dovoljno kvalitetnog kandidata, da se zbog toga svi odluče da glasaju za neku žensku osobu, a ne da to bude odluka da se opredeljujemo prema polu.

Po mišljenju Dubravke Filipovski, angažman žene na političkoj sceni znači mnogo odricanja i mnogo želje da radite, da se borite i da menjate Srbiju.

– Ujedno, to znači da ste uvek u nekakvom fokusu, više od kolega političara – kaže Dubravka Filipovski. – Ali, to je u svakom slučaju izazov kojem ja nisam mogla da odolim jer smatram da je to moja odgovornost i prema sebi, i prema svojim ćerkama, i prema ženama, kojih u Srbiji ima 51 odsto, a koje očekuju da budu ravnopravne u ovom društvu.

Mi smo zemlja koja je u oblasti rodne ravnopravnosti napredovala uvođenjem kvota preko Zakona o izboru narodnih poslanika, gde one čine trećinu zakonodavne vlasti i u skupštinama lokalnih samouprava. Ali još uvek tamo gde su funkcije i moć, gde su novac, finansije, spoljni poslovi – sve su to mesta koja su uglavnom rezervisana za muškarce. S obzirom na to da smo mi većinsko stanovništvo u Srbiji, u izvršnoj vlasti nam treba 30 do 50 odsto žena, očekujem da zakonom o rodnoj ravnopravnosti učinimo još jedan korak koji nam je potreban da ravnopravravnost i demokratija u Srbiji budu zajedničke. Ima razlike u tretmanu javnosti prema političarima i političarkama. Vi kao političarka morate da ste uvek priremljeniji ako imate izlaganje u parlamentu jer treba da skrenete pažnju s fizičkog izgleda na ono što govorite. Mi smo društvo koje još uvek ima mnogo predrasuda i stereotipa kada su u pitanju žene. Ali situcija se ipak menja,  što se vidi iz činjenice da ima mnogo žena u Vojsci – u mirovnim misijama i oružanim snagama. No, potrebano nam je više predsednica opština, direktorki, ali to se ne može desiti preko noći. Jer, i EU je zemljama članicama dala prostor do 2020. da moraju u menayerskom timu velikih kompanija da imaju 40 odsto žena. Mislim da tu preporuku treba da sledimo i mi kao zemlja kandidat – ističe Dubravka Filipovski.

– Možda samo naizgled deluje da je ženama lakše u politici jer poslednjih godina na sceni imamo neke vidljive, izuzetne žene – kaže Aida Ćorović. – Iz toga može slediti utisak da su žene napravile prodor, zahvaljujući kvotama koje smo imali u parlamentu i strankama. Jeste da u Skupštini ima više žena, ali još uvek smo daleko od situacije koja bi bila zadovoljavajuća. Bez obzira na to koliko su žene vidljive danas u politici, one treba da se trude i daju mnogo više od sebe nego kad je o muškarcima reč. Važno mi je da kažem da je sa ženama došao jedan novi dah, novi pristup u politici jer one nisu toliko svadljive, niti se prepucavaju samo zbog toga što to politička arena zahteva. Žene donose mnogo pomirljiviji ton. Mogu to da kažem iz ugla članice Ženske parlamentarne mreže, da bez obzira na ideološke stavove i pripadnost različitim strankama, kada su važne stvari i dobrobit žena u pitanju, mi se bez ikakvih problema razumemo i dogovorimo.

– Ali svakako, još uvek je teško biti žena u politici, posebno na lokalu, u manjim, tradicionalnijim sredinama. Mogu da kažem za moj Novi Pazar da praktično ni na jednom važnom mestu nema žena, ni u Gradskom veću, ni na čelu Skupštine, gradonačelnik i njegovi savetnici su sve muškarci, a telo za rodnu ravnopravnost gotovo da uopšte ne funkcioniše – kaže Aida Ćorović. – Kao neko ko je bio izložen javnim napadima, mogu da primetim da su pretnje i uvrede nešto što obeležava našu političku scenu. Muškarac će jedan drugome reći da je lopov, da je ovakav ili onakav, ali kada napadaju ženu, onda su to uvek kvalifikacije koje se tiču njene ličnosti i uz pokušaj omalovažavanja na račun toga da li je ispunila svoju ulogu domaćice i majke. Ti „obračuni“ su uvek mnogo gori i brutalniji i lični kada je žena u pitanju, nego kada se muškarci između sebe vređaju i „čašćavaju“.

Jelena Crnogorac ističe za naš list da je činjenica da su se žene zaista poslednjih godina uključile, kako u politiku, tako i u sve ostale sfere života.

– Nemamo više taj tabu da se žene nečim ne mogu baviti: kako imamo žene koje voze autobuse, tako imamo žene pilote, tako je i sve više žena u politici – kaže Jelena Crnogorac. – Da li može da ih bude više – sigurno da može i trebalo bi da ih bude. Još uvek se primećuje neka potčinjenost žena, da nisu dovoljno sposobne da upravljaju i rukovode, da li su to javna preduzeća, da li su to velike komapnije, ali ima žena koje su veoma uspešne u svom poslu.

– Iz mog ugla, jeste teško biti ravnopravan među muškom populacijom, koliko god da se oni trude da budu yentlmeni, taj rivalitet se oseti. Teško je biti i majka i uspešna u svom poslu pa čime god da se žena bavi. Koliko god se trudili da se te roditeljske obaveze izjednače, kako otac, tako i majka, međutim, uvek je majka – majka. Ja uvek kažem da otac nešto može, a ne mora, a majka mora. Ja sam tako pre ponoći završila sednicu Skupštine grada, a moje dete se probudilo jutros u pet, zaplakalo, tražilo mamu i ja sam morala da budem za njega raspoložena, nasmejana i spremna na igru. Jutros sam, evo, na nogama, odgovaram svim svojim obavezama. Tako kažem da smo mi žene lude što smo se izborile za emancipaciju i neku ravnopravnost gde uopšte nismo ravnopravne. I dalje volim da mi muškarac ponese kofer ili otvori vrata ili pridrži kaput, i uopšte ne želim da budem ravnopravna u svemu s muškarcima. Drago mi je da su se žene izborile za veću ravnopravnost i svakim danom sve više napredujemo. Ja  sam bila jedina odbornica Jedinstvene Srbije u Skupštini grada i ostala sam odbornica, nisam podnela ostavku da bi na moje mesto došao drugi s liste, muškarac. Mene je moja stranka podržala, kako tada, tako i sada, da budem na poziciji predsednice Skupštine grada, i volela bih da se i ostale stranke ugledaju i pruže veću šansu i mogućnost svojim koleginicama. Verujem da mi je teže da budem predsednica nego predsednik Skupštine grada. Jer uvek vas dočekaju onako na nož – žena. Novosadska javnost je svedok kroz kakvu sam medijsku torturu prošla kada sam imenovana, kada sam, srećom, i postala majka sve u nedelju dana. Stalno imate neku potrebu da se dokažete da vi to možete, i da ste sposobni da se ravnopravno nosite i da vodite gradski parlament kao da je u pitanju muškarac – navodi Jelena Crnogorac.

Svetlana Stanković

Svetozar Krstić

Evropa i mi

– Ako pogledate srpski parlament, kod nas je 34 odsto žena, zahvaljujući ženskim kvotama, a prosek u evropskim parlamentima je oko 26 odsto. Ključne pozicije u parlamentu i strankama i tamo više zauzimaju muškarci, pošto dosta zemalja ni nema ženske kvote. No, mislim da je tradicija Evrope dobra jer su navikli u ranijim vekovima da žene budu kraljice i vladarke. Što se Srbije tiče, mislim da su žene-političarke spremne da budu predsednice države i Vlade i da vode resore sile kao što su Ministarstvo odbrane i Ministarstvo policije. Ali, birači u Srbiji još uvek nisu spremni na to da vide žene na toj poziciji, a demokratija je stvar broja glasova na izborima. Mislim da bi u slučaju da žena bude kandidat za predsednika države, opet pobedio muškarac. Na kraju krajeva, to se desilo u Americi, kada je Barak Obama pobedio Hilari Klinton, ali videćemo šta će se kod njih desiti na novim izborima – smatra Dijana Vukomanović.