Više obaveza za stanare

stanova imaće profesionalnog upravnika, a stanari zgrade gde ima manje od 30 stanova, biraće upravnike. Svaki vlasnik stana moraće mesečno da izdvaja novac za održavanje zgrade, a sumu će određivati lokalne samouprave. Jedna od novina biće i da svaka zgrada mora biti osigurana u slučaju štete.

– I ranije su stanari izdvajali novac, ali je to bila sitna para – kaže direktor preduzeća za profesionalno upravljanje stambenim zgradama „Home unity” Ivan Kabić. – Sada će to biti, očekuje se, dva evra preračunato u dinarima, što će biti solidan oslonac za početak. Oni koji ne budu izdvajali novac, mogu biti predati izvršitelju. Kada zakon bude usvojen, zgrada će morati da se registuruje pa će biti pravno lice, imaće otvoren račun u banci i biće registorvana u registru stambenih jedinica. Upravnik će praviti na početku svake godine plan investicionog ulaganja, koji će predočiti stanarima, a oni će odlučivati o tome šta će se tokom godine raditi u zgradi ili oko nje. Više se neće moći ulagati samo u izuzetnim slučajevima, što je bila dosadašnja praksa, na primer kada otpadne fasada.

Zakonodavac je predvideo da je za odlučivanje potrebno 51 odsto glasova pa će upravnik na osnovu tih glasova skupljati ponude od izvođača radova – na primer, ako se odluči o zameni lifta, ili postavljanju novih oluka, obaveštavati stanare o tome i na kraju sklapati ugovore s izvođačima i nadzirati radove. Kabić kaže da će se tim zakonom podići svest stanara o tome da nije njihov samo stan već cela zgrada te da će morati da povedu računa i o tome, recimo, kako stoji klima-uređaj. Neće se moći kačiti po nahođenju već jednoobrazno. 

– Ukoliko, na primer, prokišnjava krov, to neće biti problem samo stanara na poslednjem spratu već svih koji žive u zgradi. Ostavljanje cveća na stepeništu, bicikala, ali i buka i neprijavljivanje podstanara biće kažnjeni s 5.000 do 50.000 dinara. Po zakonu, kaznu mogu platiti i upravnici ako ne upišu zgradu u registar i ne propišu kućni red – navodi Kabić.

Primenu regulative, ističe, nadziraće Građevinska i Komunalna inspekcija. Ukoliko inspekcija ustanovi da je fasada sklona padu, može naložiti stanarima da je okreče. Ako ne urade po nalogu inspekcije,  lokalna samouprava može naći izvođača (javno preduzeće) umesto stanara, a vlasnici stanova će platiti majstore.

Kabić očekuje i da regulativa precizno odredi šta je tekuće održavanje zgrade, a šta spada pod hitne intervencije, i naglašava da preduzeća koja se bave profesionalnim upravljanjem u stambenim zgradama ne moraju istovremeno da se bave održavanjem zgrada, ali da mogu predložiti stanarima ko će to raditi.

– Zgrade će, kada se usvoji zakon o stanovanju i upravljanju stambenim zgradama, dobiti nekoga ko upravlja, u smislu da vodi računa o svemu u zgradi i oko nje – zaključuje Kabić.

Z. Delić

Upravnici s licencom

Stanari će biti u obavezi da u roku od dva meseca održe sednicu skupštine stanara, izaberu upravnika, koji u roku od 15 dana treba da podnese prijavu za upis zgrade u registar stambenih jedinica. Registar će voditi lokalne samouprave,a centralnu evidenciju APR.

Profesionalni upravnici moraće da imaju licencu, koju će dobijati u privrednim komorama gde će imati kurs obuke. Stanari koji u zakonskom roku ne izaberu upravnika dobiće prinudnog.