Poznatom brendu potrebni podsticaji

 više nego u sezoni 2015. – kaže predsednik Udruženja „Futoški kupus” Goran Puača. – Lane je kupus s oznakom geografskog porekla posejalo 32 proizvođača na 20 hektara te je ubrano bezmalo 440.000 kilograma tog povrća, a ukiseljeno malo više od 261.000 kilograma. Pretpostavlja se da je na futoškim oranicama rodilo još oko 100.000 kilograma kupusa, ali hibridnog.

Po njegovim rečima, od tih količina, oko 20 odsto futoškog kiselog kupusa s oznakom geografskog porekla otišlo je na tržišta Španije, Rumunije, Švedske, Australije, a ostatak je prodat na domaćem tržištu.– Prinos je u lanjskoj sezoni bio smanjen zbog ekstremnih vremenskih prilika, prvo zbog suša, a onda česte kiše, ali je cena bila dobra – u proseku oko 30 dinara kilogram.



Za veću proizvodnju kupusa s oznakom geografskog porekla treba stimulisati ratare i obraditi tržište. Futoški atar se prostire na 5.000 hektara i ima 300 registrovanih gazdinstava. Godinama imamo približno isti broj uzgajivača s oznakom geografskog porekla i iste količine zasađenog kupusa. Verovatno je to i zbog blizine Begeča, gde je šargarepa na prvom mestu pa se i naši zemljoradnici sve češće odlučuju za nju, a ne za kupus – navodi Puača.



Jedini proizvođač kiselog kupusa sa sertifikatom Radivoj Ćulum kaže da je protekle sezone imao 500 tona kiselog kupusa, ribanog i u glavcama, i da tokom cele godine ima ovu namirnicu na tržištu, za pretežno domaće, a nešto manje i strane kupce. Njegov kupus osim na ovdašnjim pijacama može se kupiti i u marketima. Na pitanje može li se zaraditi kaže da je to sezonski posao, a da zarada zavisi od toga kakva je godina. Cenu diktira prinos, ako kupus bolje rodi onda je jeftiniji, u suprotnom je skuplji. Sada je kilogram kiselog kupusa između 150 i 180 dinara, ali postoje i troškovi za struju, gorivo, vrećice za pakovanje. 



- U ovom poslu sam već 37 godina i da bi proizvodio više potrebni su mi podsticaji od države što sam i tražio, pa sada čekam odgovor. Ukoliko dobijem, uložiću u mehanizaciju i u proširenje pogona - kazao je Ćulum poručujući potrošačima da obrate pažnju šta kupuju, jer nije isto  kupus iz Futoga i futoški kiseli kupus.- Taj futoški kiseli kupus je brend i na svakom pakovanju ima  serfifikat -markicu sa oznakom geografskog porekla.



Z. Delić

 

Rusi ne vole naš proizvod



- Kiseli kupis, ribani i u glavicama, nema prođu na ruskom tržištu, jer ga  Rusi drugačije kisele. Seckaju ga zajedno sa šargarepom , a u nekim delovima umesto šargarepe u kupus pri kiselenju stavljaju beli luk - kaže Puača. - Slali smo uzorke ali ne u velikim količinama, i ispostavilo se da Rusi traže da se kupus kiseli po tamošnjem receptu. Da bi futoški kiseli kupus osvojio rusko tržište treba raditi na promociji. Ni pica se nije kod nas jela odmah čim je stigla u restorane već godinama postepeno osvajala gurmane.