Niko ih ne uči kako da pokrenu sopstveni biznis

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović objašnjava da od ukupnog broja mladih koji su danas na evidenciji nezaposlenih, čak 116.484 ne poseduje nikakvo radno iskustvo.

– Još uvek ne možemo biti zadovoljni stanjem na tržištu rada, imajući u vidu podatak da je pogotovo nepovoljan položaj mladih do 30 godina starosti, i ne samo njih – kazao je Martinović. – Visok je procenat nezaposlenih koji imaju malo šansi da se uključe na tržište rada bez dodatnih programa, obuka ili vidova stručne prakse. Tim pre što je na evidenciji NSZ-a više od 30 procenata nezaposlenih bez kvalifikacija ili niskokvalifikovanih. To je visok procenat, a uzroke treba tražiti i u tome što veliki broj dolazi iz formalnog sistema obrazovanja koji ne daje odgovarajuća i primenljiva znanja i veštine u odnosu na zahteve tržišta rada, kao i što se veliki broj obrazuje za zanimanja koja su na tržištu rada suficitarna. Takođe, nedovoljan je i broj novih radnih mesta.

Jedan od načina da se nezaposleni mladi prevedu u svet rada, po oceni direktorke Centra Privrene komore Srbije za edukaciju Mirjane Kovačević, jeste i radna praksa, koja daje mogućnost da se sagleda koliko su mladi zapravo spremni da samostalo pokrenu neki posao i da li sebe vide u tome. Istraživanja sprovedena u prethodnom periodu pokazuju da su poslodvaci u proseku angažovali osmoro mladih na određeno vreme, troje na neodređeno i nešto manje od troje na privremenim i povremenim poslovima. Taj trend je očekivan, imajući u vidu da se mladi često primaju na probni rad, da je potrebno da budu dodatno obučeni u okviru preduzeća i da je deo njih poslodavcu potreban samo povremeno, i to u delovima godine kada postoji povećan obim posla. Takav način uopšljavanja mladih u Srbiji je, po oceni stručnjaka, „evropski” jer je u većini zemalja EU rad na određeno vreme dominantan oblik ugovornog odnosa na relaciji poslodavac–zaposleni.

Istraživanje je, takođe, pokazalo i da je u Srbiji i dalje preovlađujući način zapošljavanja mladih preko preporuke i poznanika. Javnom oglašavanju i traženju zaposlenih preko NSZ-a pribegava se uglavnom kada je potrebno određeno stručno ili zanatsko znanje ili da bi se konkurisalo za podrške pri zapošljavanju. Veliki broj preduzeća koristi vlastitu bazu podataka s biografijama potencijalnih kandidata za posao koji su učestvovali na prethodnim konkursima ali nisu primljeni. Uočeno je i da su niskokvalifikovani zaposleni među mladima primani uglavnom preko prijatelja i poznanika i preko lične preporuke, a visokokvalifikovani pretežno preko konkursa, uz detaljnu proveru znanja neophodnog za obavljanje posla. Zbog „rupa” koje u znanju i kvalifikacijama imaju mladi, veliki broj poslodavaca u Srbiji organizuje njihovu obuku, upravo da bi prikrili nedostatke u edukaciji mladih tokom prethodnog školovanja. Edukacija i ispravljanje nedostataka kod mladih radnika su zbog toga stavili u drugi plan visokosoficitirane i napredne obuke koje mlade jednog dana treba da pretvore u vrhunske menayere, inženjere i iskusne stručnjake, a bez toga – teško da oni mogu jednog dana sami pokrenuti sopstveni biznis.

LJ. Malešević

Niti se školuju, niti rade

Država je odlučila da ovo bude Godina preduzetništva i da se radi na afirmaciji preuzetničke filozofije, pogotovo kod mladih ljudi. Ocenjuje se da preduzetništvo zapošljava mlade, ali pre toga je važno raditi na stvaranju mladih osoba sposobnih da pokrenu sopstveni biznis. Koliko je to težak i mukotrpan posao, kojim niko osim države neće i ne može da se bavi, oslikava i činjenica koju je nedavno izneo predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, da trenutno u Srbiji ima oko 150.000 mladih između 15 i 24 godine koji niti se školuju, niti rade.